Objava: 22.1.2014

Edukativno- kreativne radionice srpskog jezika i ćirilice pohađam već drugu sezonu, jer mi se ovaj način učenja sviđa.
Imao sam želju da naučim srpski jezik, ćirilicu, književnost i da bolje upoznam kulturu i istoriju srpskog naroda.
U mojoj porodici nije niko iz Srbije zbog toga su mi srpski jezik i kultura još fascinantniji.

U našoj grupi je uvek zanimljivo, nema dosade i jedva čekam sledeći ponedeljak kada je vreme za novi čas na radionicama. Učiteljica Nada zna kako da nas motiviše, odnos među nama je opušten tako da svi učestvujemo u radu.

Naučila nas je već puno stvari. Sada možemo da pišemo mala i velika, štampana i pisana slova ćirilice. Uz njenu pomoć smo popravili govor i izgovor srpskog jezika, reči, upoznali smo mnoge srpske književnike i naučnike.
Sada znamo ko je reformisao srpski jezik i pismo koji su danas u upotrebi. Imamo i mnogo govornih nastupa i prezentacija, tako da vežbamo govor i jezik.
Pripemili smo i dosta seminarskih zadataka u kojima smo predstavili prirodne lepote Srbije, srpske pisce i naučnike.
Saznali  smo sve o njihovom životu i radu ( pesme, priče). Pored toga posvetili smo pažnju i narodnim umotvorinama (zagonetke, poslovice, itd.) i događajima iz svakodnevnog života.

Autor: Simon Blaško

Objava: 22.1.2014

Mada sam osnovnu školu pohađala u Novom Sadu i ćirilicu znala dosta dobro, neka slova su ipak pomalo zaboravljena. Najteže mi je bilo da se prisetim Dž i Ž. Kada je predsednica AKUD Kolo, Vesna Bajić- Stojiljković, dala list da se upišemo u radionice srpskog jezika, ćirilice, običaja i tradicije upisala sam se među prvima. Želja za sticanjem novih znanja, a naročito znanja u vezi sa mojim maternjim jezikom i srpskom kulturom, je oduvek bila jaka.
Naše radionice se izvode ponedeljkom. Dogodi se da na poslu moram da radim malo duže pa neki put nemam vremna da se odmorim a ni da jedem, ali to mene ne sprečava da budem redovna na radionicama.

Tu je uvek naša nasmejana učiteljica Nada Čupković koja nas motiviše da što više čitamo i pišemo. Na svakoj radionici su i pesme, što me posebno raduje.

Teme naših radionica su i tradicija, velika književna imena, sam jezik i njegove specifičnosti. Do sada smo govorili o Vuku Stefanoviću Karadžiću, Jovanu Jovanoviću Zmaju, Momčilu- Momi Kaporu, Branku Ćopiću a ja se sada pripremam da predstavim život i delo velike srpske pesnikinje Desanke Maksimović. Zašto baš Desanka? Očarala me je svojom pesmom Strepnja ali i mnogim drugim. Njena najpoznatija pesma je Krvava bajka koju smo, sećam se, u osnovnoj školi morali da naučimo napamet.
Kada predstavljamo nekog književnika osim osnovnih podataka iz bigrafije navedemo njegova najznačajnija dela i po želji izaberemo odlomak ili pesmu i pročitamo.

Zaista je dosta zanimljivih stvari koje smo čuli ali i koje ćemo tek čuti.
Iskreno se nadam da će naše radionice trajati što duže i da će nam se pridružiti i drugi članovi AKUD Kolo ali i drugi zainteresovani.

Nataša Radešić, članica veteranske grupe AKUD Kolo i redovni učesnik kreativno- edukativnih radionica srpskog jezika u Kopru

Autor: Nataša Radešić

Рад са академског групом, коју углавном сачињавају студенти и средњошколци, је обогаћен продубљивањем знања о важним личностима српске књижевности, уметности и науке. Полазници ове групе доприносе раду сопственим ангажманом у виду истраживачког рада и припреме предавања другим учесницима на задате теме из области књижевности и језика компаративном методом и анализом.

Посебно треба истаћи изузетан напредак академаца у савлађивању ћириличког писма, како штампаних тако и писаних слова, као и њихову изузетну мотивисаност за укључивањем у наш програм рада. Група је проширена новим члановима, што нас посебно радује. Академци су изразили посебну жељу да сазнају нешто више о „живом“, колоквијалном језику средина (јужне Србије, Војводине, централне Србије), утицајима других језика (турцизми, англицизми и германизми у српском језику) као и о жаргонском језику тако да је један део наставе посвећен управо тим занимљивостима и карактеристикама.

Од изузетног значаја за упознавањем српског културног наслеђа, традиције, обичаја је свакако Крсна слава и обичаји везани за тај догађај тако да је доста пажње посвећено и том тако јединственом и специфичном догађају који је везан само и једино за српско културно наслеђе а све заокружено историјским подацима, чињеницама и догађајима.

Azbuka i ćirilica

Evropski narodi koriste danas tri vrste pisama: grčki alfabet, latinicu i ćirilicu. Sva tri pisma imaju sastavljen naziv od naziva prva tri slova pa tako i azbuka od: AZ i  BUKI.

 Sam naziv ćirilica je nastao po imenu tvorca slovenske pismenosti Konstantina Solunskog, poznatijeg kao Sv. Ćiril. On je sa bratom Metodijem u 9. veku širio pismenost među Slovenima. U tim davnim vremenima je ćirilica proširena i dopunjena grčkim alfabetom i glagoljicom.

Srpska ćirilica je različita od ostalih ćiriličnih pisama  po broju slova i ustrojstvu: 30 slova, gde svakom slovu odgovara jedan glas, ali i po upotrebi slova: љ, њ, ј, ћ, ђ и џ.

Poseban značaj za razvoj srpskog jezika i pravopisa ima reformator Vuk Stefanović Karadžić, koji je ustrajnim radom i trudom postavio narodni jezik na isti pijadestal sa književnim jezikom. Njegova reforma se ogleda još i u pojednostavljenju ćiriličke grafije, gde je izbacio trinaest suvišnih slova i za potrebe srpskog jezika stvorio sedam novih slova: ђ, ј, љ, њ, џ, х, ћ. Osnovno načelo u radu mu je bilo: jedan glas- jedno slovo! Još jedno veoma važno načelo je vodilo Vuka u procesu pojednostavljivanja srpskog pravopisa, a to je nama znano pravilo: PIŠI KAO ŠTO GOVORIŠ - ČITAJ KAO ŠTO JE NAPISANO !

799 x 1024 – 92 KB - jpg - i228.photobucket.com/.../skolabrisel/azbuka-.jpg

Slike so lahko avtorsko zaščitene

Tekstovi iz oktobarskog i novembarsko- decembarskog dvobroja 2015

Gospodin koji mrzi decu

Stara ekipa na starom mestu u novoj školskoj godini i sa novim drugarima, đacima prvacima, nastavlja sa radom i uči srpski jezik, ćirilicu, narodne igre i pesme u Kopru sa svojim nastavnicama Tijanom, Vesnom i Nadom u organizaciji društva AKUD Kolo.

Kišni dan, siv i ružan za nekoga ali ne i za nas, jer su takvi dani kao stvoreni ni za šta drugo nego za druženje i sticanje novih znanja. U susret jeseni i jesenjim danima naučili smo nazive jesenjih boja i nove reči vezane za jesen. Zadatak je bio težak i mislili smo da nam neće uspeti da sakupimo ni deset reči ali smo otkrili da je u timu sve lakše. Tako smo uspeli da ih zapišemo čak 20! I što je najvažnije: sve reči smo zapisali ćirilicom... neka slova smo malo zaboravili preko raspusta, ali to nije ništa strašno jer pred nama je čitava školska godina pa ćemo ih uz pomoć nastavnice ponoviti i utvrditi. Odlučili smo da ćemo za svako godišnje doba da napravimo jedan pano... ovaj put smo ukrasili jedno drvo bez lišća šarenim kišobrančićima veselih jesenjih boja. Jer, kao što smo saznali na radionicama srpskog jezika, jesenje boje su divne i tople.

Nada Čupković

Objava 9. 10. 2015

Zvrrrrrrrrrrk

Da li su ti nekada rekli stariji da si pravi zvrk? Znaš li šta to znači? To znači da si brz, radoznao, da se ne smiruješ baš kao zvrk ili čigra. I baš kao čigra vrte se informacije na internet strani informativno edukativnog internet centra za decu Zvrk http://www.zvrk.co.rs/ . ZVRK je nevladina neprofitna organizacija registrovana 2003.-e godine u tadašnjem Saveznom ministarstvu nacionalnih i etničkih zajednica.

U okviru ovog sajta sigurno će svako od vas naći nešto zanimljivo, kao što je 16minutni film o džinovima Patagonije, tj. dinosaurusima, ili nešto kreativno kao što su slatki recepti iz “kobajagi kulinarskih čarolija” dece kuvara, ili možda malo zanimljive matematike, fizike, hemije, istorije, male škole stranih jezika... a možda volite da bojite? Nećete ostati “praznih šaka”, jer ovaj sajt nudi veliki izbor raznih bojanki.

Sajt ne bi bio sajt ako ne bi ponudio i mogućnost chat-a, pričaonice, sa drugarima Zvrkićima.
Pored zanimljivosti za decu na ovom sajtu naćiće i vaši roditelji informacije za svoje nedoumice u ishrani, vaspitanju  slično.

Za obožavaoce strip- junaka kao što je Denis napast, Kromanjonci, Hogar Strašni, Kalimero i dr. su se autori stranice potrudili da i tu malu radoznalost ispune stripovima poznatih junaka.

A možda voliš kviz pitanja? Odlično! Ovde ćeš naći i kvizove iz različitih oblasti: nauka, čovek, priroda, gramatika, matematika, jezici, sport,naša planeta, kultura, itd. Pa i ako daš neki pogrešan odgovor, ništa strašno, naučićeš nešto novo!

O opasnostima koje vrebaju na internetu i o lepom ponašanju u upotrebi ovog medija smo već nekoliko puta govorili u ranijim brojevima, ali nije naodmet da se lekcija ponovi, tako što ćete posetiti linkove date na Zvrk-u a koje se tiču ove teme.

Verujem da ćete uživati putovanjem po ovom sajtu i pri tom naučiti mnogo toga novog. 

Objava: 9. 10. 2015

Srpska naučna televizija

O ovoj posebnoj televiziji smo pisali pre tri godine, kada je tek počela sa radom. Od tada do danas je stekla veliku popularnost mladih, a kako ne i bi kada ima tako privlačne i zanimljive teme. 
Program Srpske Naučne Televizije, neprofitne televizijske stanice civilnog društva, možete pratiti na IPTV-u Telekoma Srbije, a uskoro i u drugim kablovskim sistemima širom Srbije. 
Televizija nudi :
Naučne vesti : 
Srpska Naučna Televizija predstavlja Vam potpuno drugačije vesti od onih na koje ste navikli. Svakog dana Naučne vesti informisaće Vas o najnovijim dostignućima iz oblasti nauke, tehnologije, kulture i umetnosti. Gledaocima će se pružiti mogućnost da svakodnevno budu obavešteni o svim relevantnim naučnim i kulturnim događajima iz zemlje i sveta.
Nedeljna doza zdravlja
Emisija posvećena medicini i zdravom životu. Nedeljna doza zdravlja pružiće gledaocima odgovore na brojna pitanja vezana za zdrav način života, prevenciju, kako prepoznati problem i kome se obratiti. 
Na kauču
Emisija "Na kauču" uvešće Vas u kompleksan svet pshihologije i psihijatrije. Depresija, bolesti zavisnosti, fobije, muško – ženski odnosi. Ovo su samo neke od tema koje će gledaocima razotkriti i pojasniti najrenomiraniji domaći stručnjaci iz ovih oblasti.
Engedžet
Jedna od najpoznatijih emisija o novim tehnologijama "Engedžet" samo na Srpskoj Naučnoj Televiziji. Emisija "Engedžet" predstaviće Vam najnovije vesti iz sveta novih tehnologija, ekskluzivne intervjue i priloge sa najvećih svetskih sajmova kao i najnovija tehnološka dostignuća iz oblasti mobilne telefonije, programiranja i digitalne industrije. 
Naučnik dana

Ko su bili ljudi koji su uticali na razvoj nauke kakvu danas poznajemo? Emisija ''Naučnik dana'' na zanimljiv i edukativan način prikazaće nam život i rad najvećih naučnih umova, koji su ostavili neizbrisiv trag u istoriji nauke. 
Kompas

Od nepristupačnih planinskih vrhova do okeanskih dubina, Emisija ''Kompas'' povešće gledaoce na interesantan put oko sveta. Koristeći utemeljene naučne činjenice ali i interesantne podatke, pokušaćemo zajedno da otkrijemo sve tajne naše planete. 
Na internet strani ove televizije nalaze se i zanimljivi tekstovi o tome kako su meteori stvorili našu planetu ili o beskontaktnom načinu plaćanja ... hm, pitate se, šta je sad to? Ako malo prošetate ovom stranicom saznaćete i taj podatak.
Neke od emisija koje priprema Srpska naučna televizija, kao što je Panta pita, možete pogledati i na youtube kanalu. Odgovoriće vam na mnoga pitanja, od toga kako i zašto vetar duva, koliko je Zemlja teška, da li biljke osećaju bol, zašto se Mesec vidi pa do odgovora zašto je voda mokra, da li drvo spava, itd. 
Uglavnom, kada već klikćemo, onda da kliknemo na pravi link, zar ne? Zato kliknimo na http://www.sntv.rs/, proširimo stečena znanja i saznajmo nešto novo.

Оbjava: 20.12.2014

Da li znaš, da li znaš, odgovore da mi daš?

A na koje pitanje, pitate se sada...hm, pa pitanja je mnogo, a najzanimljivije su narodne pitalice. Da li znate neku od njih? Na strani dečjeg sajta ZVRK

http://www.zvrk.rs/price/zagonetke/zagonetke.htm naćićete puno takvih pitalica. Na vašu sreću: tu su i odgovori.

Imam i ja jedno pitanje za vas. Da li znate, vi moje pametne glavice, ko je sve te pitalice sakupio i za vas ih zapisao, da se sačuvaju od zaborava i prenose s kolena na koleno? Hm... čekam! Aha, evo, znala sam da znate. Možda ima neko ko ne zna i za takve ćemo napisati odgovor, ako se slažete. Naravno, bio je to Vuk Stefanović Karadžić, veliki reformator srpskog jezika koji je čitav svoj život posvetio istraživanjima narodnog jezika i zapisivanjem narodnih umotvorina: zagonetki, poslovica, bajki itd. O Vukovom doprinosu možete pročitati na http://www.antikvarne-knjige.com/vuk-karadzic-biografija kao i na » sveznajućoj« Wikipediji.

Nekoliko narodnih pripovedaka možete pročitati i na internet strani Učiteljskog fakulteta Univerziteta u Beogradu http://www.ask.rs/Default.aspx .

Eto, sada više nema razloga da vam roditelji dosađuju kako samo »visite« na računaru igrajući igrice, jer preko ovog modernog medija može i puno da se nauči, otkriju novi svetovi i pojave a i pročita zanimljivo štivo. Pa, uživajte u čitanju pripovedaka!

Objava: 20.10.2014

NEMA ŠTA NEMA

DA LI ZNAŠ...

• da se deca nasmeju oko 400 puta na dan, dok se odrasli u proseku samo 15 puta dnevno?

• da deca rastu brže u proleće, nego u bilo koje drugo godišnje doba?
  
  da je nemoguće poljubiti vlastiti lakat?

• da je Coca-Cola originalno bila zelene boje?

E, pa svašta, reći ćeš… a kada pogledaš sajt „Lukin portal za decu i obitelj „http://www.pjesmicezadjecu.com/ naći ćeš još više ovakvih zanimljivosti. I ne samo to, već i mnoge pesmice, pričice, mame će naći recepte svih vrsta, tu su još i kreativne ideje za kišne jesenje dane (sa šemama za izradu kućice, automobila i dr. od papira), ukoliko si žedan i baš ti se pije limunada, naći ćeš tu i recept za pravu domaću limunadu sa medom,mmmmmm…Uskoro će i Božić, pa pokloni... na ovom sajtu ćeš naći ideju kako da napraviš slikovnicu koju možeš pokloniti mlađem bratu, drugu, drugarici. Kada mama peče kolače, sigurno pripremi i malo oraha. Ljuske od oraha sačuvaj i od njih napravi male čamčiće, a kako se to radi pogledaj na Lukinom portalu!

Dobio si ideju da napraviš svoj mali umetnički rad od plastelina. Ali, nemaš plastelin! I šta sad? Pa, ništa strašno… na Lukinom portalu ćeš dobiti „recept“ kako da ga napraviš od brašna! Da, da, od brašna… vrlo jednostavno ali efikasno!

Uskoro imaš rođendan, hvata te panika, kako da zabaviš drugare da bi se o tvom rođendanu pričalo najmanje još godinu dana. Odlične ideje za raznorazne igre iz celog sveta kao i stare igre.

Još mesec dana i evo raspust… super, kažeš, ali u tih mesec dana eto i prvih testova. Sav si napet, pod stresom, koju ocenu ćeš dobiti,boli te glava od brige. Na Lukinom portalu ćeš naći savete kako da se opustiš i sam sebe motivišeš.Dakle, NEMA ŠTA NEMA na tom sajtu.

 Objava: 20.10.2014

Ko tebe kamenom ti njega- HLEBOM! :)

Nema lepšeg nedeljnog jutra nego kada mama ispeče hleb pa nam se njegov miomiris uvuče u sobu, pod ćebe i domami do kuhinje! Mmmmmm ...

A da li ste se zapitali kako, kada i zašto je nastao hleb?? Ko je izmislio tu tako dragocenu hranu bez koje ne možemo da zamislimo ni jedan obrok?

Priča počinje davno, jako jako davno, kažu još pre 30.000 godina, kada su naši predaci jeli nešto slično hlebu napravljenom od skrobnog taloga biljaka. Sa gajenjem žitarica se priča razvija malo bliže našoj predstavi hleba. Ali to još uvek nije bilo to. Tek sa Egipćanima priča dobija konačan izgled u obliku tvrdih kolačića od brašna i vode kojima su kasnije dodali fermentisan med i eto čuda: hleb je narastao i postao mnogo ukusniji. Ali, priči i dalje nema kraja: današnji hleb je skoro kao kolač, nema šta nema u njemu, raznih semena, dodataka i ukus mu je svaki put drugačiji, bolji, puniji pa još uz marmeladu, nutelu, med i maslac... uf, bolje da stavim tačku.

Hleb je toliko važan u životu ljudi da je ušao čak i u poslovice:

· „Нема хлеба без мотике!"

• „U ratara crne ruke, a bela pogača."
• „Iz crne zemlje, beo hleb."
• „Zrno po zrno - pogača, kamen po kamen -palača."
• „Dobar kao lebac."
• „Zaraditi parče hleba“ kaže se za samostalno zarađen novac.
• „Trbuhom za kruhom“, kaže se za pečalbu.
• Da hoće „preko hleba pogače“ kaže se za neskromnog čoveka.

Osnovne informacije o nastanku hleba nudi Wikipedia http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%BB%D0%B5%D0%B1 koja na linku http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%BB%D0%B5%D0%B1_%D1%83_%D1%81%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%98_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8 nudi i zanimljivu priču o upotrebi hleba u srednjevekovnoj Srbiji.

Zanimljivo je da Srbi pojedu najviše hleba u Evropi, čak više od 100 kg po osobi. Hleb je inspirisao i slikara Slobodana Jeremića – Jeremije u Pećincima (Srem) da otvori muzej hleba gde su predstavljena razna oruđa za obradu zemlje, naćve za mešenje hleba, furuna za pečenje hleba, itd. Ako vas put nanese u pravcu Vojvodine iskoristite šansu i pogledajte ovaj zaista zanimljiv muzej a do tada malo pogledajte zvanični sajt muzeja http://www.muzejhleba.rs/ .

Muzej hleba Jeremija: slika preuzeta sa zvaničnog sajta opštine Pećinci

Objava: 15.9.2014

Sat napred ili unazad, pitanje je sad?

Svakog poslednjeg vikenda u martu pomeramo sat i prelazimo na letnje računanje vremena ili letnje ukazno vreme,kako se drugačije zove, a onda poslednjeg vikenda oktobra se vraćamo na zimsko računanje vremena. Ovo pitanje je regulisano zakonom u većini evropskih zemalja. A zašto je to tako, sigurno se pitate. Pa eto, cela ideja o uvođenju ukaznog vremena zasnovana je na astronomskoj činjenici da u januaru sunce izlazi oko 8 sati, a zalazi oko 16a u julu, kada je dan duži, sunce izlazi pre 5, a zalazi posle 21 sat. I eto, da ne bismo izgubili dragocenih sat vremena sunca došlo se do zaključka da je pomeranje sata pravo rešenje. Danas na svetu čak 110 od 192 države koristi takozvano letnje ukazno vreme. Ono se ne koristi u Kini, Japanu, Južnoj Koreji, Islandu a od pre kratkog vremena i u Rusiji kao i širom afričkog kontinenta, gde ova mera nikad nije stekla širu popularnost. Nemačka je prva zemlja koja je 1916. zakonski uvela letnje računanje vremena, podstaknuta ratnom potrebom za uštedom uglja. Britanci su ih sledili 1921, a potom i gotovo sve evropske nacije i SAD. Srbija se priključila ovom računanju vremena prvi put 1983. godine.

A kako smo uopšte došli do sata i računanja vremena? E, to je već duga priča koja datira još iz davnih vremena starog Egipta. Satni mehanizam se postepeno razvijao, postajao sve precizniji a razvoj elektronike u 20. veku doveo je do satova bez ikakvog satnog mehanizma. Vreme na ovim satovima merilo se na razne načine, na primer pomoću kvarcnih kristala ili raspadanjem radioaktivnih elemenata. Čak su i mehanički satovi napajani baterijama, čime je navijanje sata postalo suvišno.

Ukoliko vas je tema zainteresovala potražite više podataka na Wikipediji http://sh.wikipedia.org/wiki/Sat_%28predmet%29 a ako vam ni to nije dovoljno posetite Muzej za umjetnost i obrt u Zagrebu gde se između drugih zbirki nalazi i bogata zbirka ručnih, džepnih i kućnih satova. Za male radoznalce koji osećaju potrebu za još više znanja portal Astornomskog magazina http://www.astronomija.co.rs/astronomski-magazin.html gde možete izračunati vreme u drugoj vremenskoj zoni ili se više informisati o tome kako se meri vreme, šta je vremenska zona itd.

 Objava: 15.9.2014

Школска година је почела и ускоро ће и први писмени задаци из језика. Оцена ће зависити не само од ваше маштовитости већ и од познавања правописних правила.

Врло често се нађемо у недоумици како се нешто пише: Ићићу или ићи ћу? Не бих или небих? Предходни или претходни? Е, па ако сте и ви дошли некада у такву ситуацију, ево, решења на сајту http://kakosepise.com/dobrodosli/ . Употреба сајта је веома једноставна: унесите реч или израз који желите да проверите. Добићете објашњење како се правилно пише. Уколико у бази не постоји одговор, упит се аутоматски прослеђује лектору који ће одговорити на ваше питање. Дакле, једноставно, зар не?

Знамо да је пас човеков највернији пријатељ, а пас којег ћу вам представити уопште не уједа, не лаје и прави је чаробњак... свашта зна, нарочито на тему правилне употребе језика! Сјајно! Увек је ту кад вам затреба. Тај наш „Правопас« највише воли да се дружи са децом, али то не значи да су питања и задаци које је припремио лаки. Напротив! Квиз питања намењена су свима који говоре, пишу и читају српски језик, колико год година имали и где год живели.Увек ћете га наћи на истој адреси http://www.pravopas.rs/ , никада не спаваи само чека на ваш клик. Провериће ваше знање жаргонског језика, општу културу и наравно, правопис.

Дакле, нема више изговора за слабе оцене из правописа! :)

Objava: 15.9.2014

NATIONAL GEOGRAPHIC

Deco, volite li da čitate? A da li volite da čitate zanimljivosti iz sveta životinja, biljaka, da saznate nešto o starim civilizacijama, o načinu života domorodaca u amazonskoj prašumi ili u dalekoj Australiji i još mnogo mnogo mnogo sličnih poučnih i zanimljivih tekstova propraćenih odličnim fotografijama profesionalnih fotografa? Ako ste na barem dva pitanja odgovorili sa DA onda je sledeći link pravi pogodak za vas:

http://www.nationalgeographic.rs.

Možda niste znali ali magazinNational Geographic izlazi već od 19. veka i istim žarom privlači i mlađe i starije zanesenjake celog sveta. Prvi broj na srpskom jeziku izašao je 2006. godine.Za one koji više vole da sede za računarom, na pomenutom linku će naći magazin u elektronskom obliku. Verujem da nećete moći da odolite tekstovima kao što su:

„Pošto smo preživeli „smak sveta“ i mirno uplovili u još jednu zimu, podsećamo se kraja onih od kojih je sve počelo… Civilizacija Maja je propala zbog suše. Mada postoji više raznih teorija o tome kako su Maje, moćni i napredni gospodari Srednje Amerike, izgubili svoju snagu, uticaj i potom iščezli sa istorijske pozornice, većina arheologa se slaže da je manjak vode i resursa presudno ugrozio ovu civilizaciju, šta god da je do toga dovelo….“ ili možda ovaj:

„ Ko je u stvari Deda Mraz?

Kako je nastao lik starca sa belom bradom i crvenim ogrtačem koji uoči Nove godine jednako uveseljava decu u svim krajevima sveta?...” aaa, možda vas privuče sledeći naslov:

„Fizičari testiraju da li je univerzum kompjuterska simulacija

Naučnici veruju da je sada moguće proveriti teoriju da čitav univerzum postoji samo kao kompjuterska simulacija, baš kao u filmu…”…znam, znam, ovom tekstu nećete moći da odolite: „ Kako je Rudolf postao irvas crvenog nosa

Medicinsko istraživanje otkrilo je zašto se irvasima nos zacrveni (a razlog nije da bi osvetlili put Deda Mrazu)…...“

A sada brzo da „skoknemo“ na njihov sajt i pročitamo dalje, šta kažete? I ne zaboravite: KADA KLIKĆEMO, KLIKĆEMO BEZBEDNO!!!

Objava: 22.5.2014

Sing, Learn, Draw and Say

Do you speak English? Aha, na ovo pitanje sigurno znate svi da odgovorite. Ali da znate da zapevate neku pesmicu na engleskom i da pri tom nije baš iz redovnog školskog repertoara?Ako ne znate, evo prilike da neku i naučite. I ne samo to na sajtu

http://enjoyenglish.free.fr/english/toddlers/contenu/index.html pored rima i pesmica oni malo mlađi mogu da nauče i druge reči iz engleskog jezika a vezane su za čitanje sata, boje, životinje, brojevi i naravno nezaobilazni engleski alfabet.

Za vas malo starije školarce je jedna zanimljiva stranica http://www.languageguide.org/

za učenje i drugih jezika. Na vama je samo da izaberete željeni jezik I eto, već krećemo sa učenjem nepoznatih reči iz raznorvsnih oblasti: mašta, zabava, automobili,putovanja, igre i igračke, dom, životinjski svet, jelo i piće, ljudsko telo, itd. Sve to lepo možete da vidite, čujete i provežbate putem kviz pitanja. Naravno, sve vežbe su prilagođene tako da možete izabrati od lakšeg do težeg nivoa kviza, od sporije i bržeg načina slušanja.

Poseban problem u učenju stranih jezika su i nepravilni glagoli kojih pa i nije baš tako malo u engleskom jeziku, zato na ovoj strani imate i mogućnost uvežbavanja ovih glagola bez po muke.

                   http://www.languageguide.org/page/dropdown2.jpg" border="0" height="163" width="183">

See you next time and have a great time! :)

 Objava: 22.5.2014

Gospodin koji mrzi decu

O gospodinu Krezi ste sigurno već nešto čuli, možda ste čak i pročitali neku knjigu. Ako niste onda požurite, ne znate šta propuštate! Malo je ljudi koji će reći da mrze decu, ali eto, nađu se i takvi. Jedan od njih je upravo on- gospodin Kreza (ili kako mu je pravo ime na engleskom Mr. Gum). Ne samo da mrzi decu, on mrzi i životinje i zabavu pa čak i kuvani kukuruz!Sakupi malo hrabrosti i pročitaj avanturu o gospodinu Krezi i goblinima, popni se na Goblin- goru sa glavnim junacima Petkom i Poli, tamo ćeš sresti vile, veštice, trolove... tri knjige su prevedene na srpski jezik a oni koji su ih pročitali jedva čekaju na prevod ostalih. Ono po čemu su ove knjige prepoznatljive je jezik kojim su pisane i fantastične ilustracije prema kojima ni oni malo stariji ne ostaju ravnodušni.

Topla preporuka je da posetite zvaničnu web stranicu autora ove fantastične edicije dečjih knjiga Endija Stentona http://www.mrgum.co.uk/author.htm , proverite koliko poznajete sadržaj knjiga kroz zanimljiva kviz pitanja, pročitate članke iz dnevnog časopisa grada Lamonik Bibera u kom žive naši junaci, možda postavite pitanje autoru koji je isto tako zanimljiv kao i njegovi junaci ili čak pošaljete svoj kreativni rad na temu gospodina Kreze.

I uvek pazite: kada klikćete, klikćite bezbedno! Želim vam puno smeha uz gospodina Krezu i Poli!

 Objava: 22.1.2014

ДИНОСАУРУСИ

Желиш ли сазнати нешто о томе када су се појавили , где су живели и чиме су се хранили диносауруси или те занима прича о смаку света од пре 65 милиона година, о томе шта је доба јуре, кад је трајало и шта је то терцијар? Погледај неке од интересантних сајтова на којима ћеш сигурно наћи све информације о диносаурусима!

http://www.astronomija.co.yu/suncsist/planete/zemlja/dinosaurusi/dinosaurusi.htm


Ако волиш да бојиш диносаурусе, а и друге занимљиве теме су зступљене, онда је овај сајт као наручен за тебе ; Ако би радо да бојиш различите врсте диносауруса или да скинеш позадину за радну површину свог рачунара ступи на:

http://www.bojanke.com/dinosaurusi.htm

Objava: 22.1.2014

Антологија српске књижевности


Ако желиш ли да се упознаш са делима српских књижевника, препоручујем ти сајт Учитељског факултета из Београда, који у дигиталном облику приказује значајнија дела српске књижевности Антологија српске књижевности. Сајт је припремљен са циљем да се заинтересованим читаоцима широм света учине лако доступним капитална дела српске књижевности. Ова дигитализована библиотека бесплатно је доступна свим грађанима у Републици Србији и иностранству, и у функцији је промоције књижевних и културних добара.

http://www.ask.rs/

Objava: 22.1.2014

Pozdrav tebi mali web-radoznalče!

Računali smo na tvoju radoznalost i čekali tvoj prvi “klik”!
I evo nas, da zajedno ispunimo vreme učeći i zabavljajući se putem interneta!

Kao što znaš, internet je velika enciklopedija znanja ali i opasnosti!
I zato kada “klikćeš” neka onda to bude bezbedno! Da svaki tvoj “klik” bude onaj pravi pročitaj upozorenja koja nudi sajt Ministarstva za telekomunikacije i informaciono društvo:
http://www.kliknibezbedno.rs/

Na ovom sajtu naći ćeš iscrpne informacije, korisne kako za tebe tako i za tvoje roditelje, sva važna upozorenja o bon-tonu na internetu, ponuđeni su ti i antivirusni softveri kao i sva pravila bezbednog “klika”.

E, ako si sve lepo pročitao onda možemo da zaronimo u ovu bazu znanja i informacija zvanu “internet”!

Za radoznale glavice željne znanja preporučujem:

http://www.zupca.net/index.asp

 “Župcina” stranica je namenjena deci, otprilike tvog uzrasta! Znači, negde do 15 godine. I da znaš, zabranjena je za odrasle! Odrasli je mogu posetiti samo u tvom prisustvu i uz tvoju dozvolu! U “Župci” kažu da, hajde -de , mogu ponekad malo i da “zavire” u njene ćoškove da bi videli šta se tu dešava i šta sve lepo propuštaju, samo zato što su se potrudili da tako brzo porastu! Putujući sa Evom ćeš saznati mnogo toga o Sloveniji, možeš proputovati po slovenačkoj gramatici, proveriti svoja znanja iz jezika, pročitati priče, odštampati raspored časova i još mnogo toga zanimljivog videti u kuhinji veštičice Avše!


http://www.origami-club.com/en/

A voliš i da praviš figurice od papira, jel da? I prilično si vešt u tome? Ako i nisi, ništa strašno, pomoćiće ti upravo ovaj sajt da savladaš ovu japansku umetnost. Kreni od jednostavnih figurica (Easy face), a dijagrami i animacije, koji su ti ponuđeni na ovom sajtu sigurno će ti olakšati posao! I samo hrabro...
http://bijelapcela.com/

„ Svako je od nas bela pčela, jer je prema srpskom narodnom verovanju bela pčela čukun unuk. Čovek koji ima bele pčele sretan je i bogat. Da se baštini bogatstvo vlastitog naroda i ne zaboreve preci i koreni, pokrenut je dečji list „Bijela pčela“.
Prvi je broj izašao u septembru 1994. godine.”

Evo, dragi radoznalče i preporuka za jedan časopis za svu decu uzrasta od 6-16 godina. U arhivi časopisa ćeš naći i poslednja četiri broja, u okviru kojih ćeš saznati nešto o umetnosti, istoriji, srpskoj kulturi , tradiciji i običajima, pročitati poneku lepu pesmu ili priču i zabaviti se uz strip Čipka i Zuzuka! Uživaj čitajući!

Beograd je imao jednu privilegiju u odnosu na druge gradove u Srbiji, a ta privilegija je bio veliki pisac, pesnik, novinar i aforističar Duško Radović ( 1922.- 1984.), koji je svoje sugrađane svakog jutra, punih osam godina, sa vrha Beograđanke, budio aforizmima u radio emisiji Studija B »Beograde, dobro jutro«. Njegovi aforizmi su prepričavani uz kafu, na ulicama, u autobusima a onda su našli mesto i u tri knjige pod istim nazivom kao i radio emisija. Tako su sačuvani od zaborava i dan danas nas njegove kratke i jasne poruke od srca nasmeju i u njima se mnogi od nas prepoznaju. Predstavljamo vam samo nekoliko aforizama, da vam zagolicamo maštu i želju da pročitate i ostale:

 Маме, рађајте деци сестре! Сестре постају тетке, а тетке су најлепши, незамењиви дар сваком детињству.

Деца још нису почела да уче јер још нису стигла да добију слабе оцене. Поправљање слабих оцена је још увек основни разлог за учење. Како учимо - тако и живимо. Углавном поправљамо оно где смо већ забрљали.

Не можемо живети без других људи. Једни нам стварају, а други решавају проблеме.

По распореду судбине, овај петак биће најлепши дан нечијег живота. Када бисмо знали чијег, могли бисмо му јавити. Да не испадне и са њим као са нама - да нисмо имали појма.

(Душко Радовић)

 Ma, šta kažete? Niste mogli da pročitate gornji tekst? Ne znate ćirilicu? Pridružite nam se na kreativno-edukativnim radionicama srpskog jezika, ćirilice, tradicije, običaja i kulture i saznaćete mnogo više nego što ste očekivali. U vrlo kratkom vremenu ćete uspeti da pročitate ne samo gornji tekst već i mnogo više.

Očekujemo vas!

Kreativno-edukativne radionice se izvode u pisarni 8a na prvom spratu KS Semedela, na Jurčičevoj 2 u Kopru, i to u dve grupe:

• DEČJA GRUPA utorkom, 18.15-19.15.
• AKADEMSKA GRUPA ponedeljkom, 18.30-19.45.

 Radionice vodi prof. Nada Čupković, filolog. Za sve informacije možete nam se obratiti na e-mail adrese: This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it. ili This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it..

V izgradnji ...

V prirpravi ...

Objava: 4. 4. 2016

Шта се ради у школи српског у оквиру АКУД?? Открићемо вам тајну:

Све мирише, дише и цвркуће око нас, зато што је пролеће пред вратима. Упознали смо веснике пролећа, најсмешнија нам је реч "висибаба", зашто нема "висидеде" или "виситетке", да ли сте се запитали? Ми јесмо!!! Па кад смо већ код пролећа и висибабе ред је и да научимо песмицу о висибаби. Да ли је и ви знате? Ако не знате, научите је, није тешка:

» Висибабаба мала, звонити је стала,

Цин цин цин, дон дон,дон,

Чујте мали звон.

Мала птица шева, весело нам пева,

Фрилули, фрилулу, пролеће је ту.«

Пролеће је тако весело, шарено и миришљаво и мислимо да ћемо још неко време да се бавимо њиме!

У другом делу месеца марта наставили смо са темом пролећа. Инспирација су нам биле воћке у цвату. Које боје су цветићи на воћкама у пролеће? Шта расте на дрвету? Које воће волимо највише да једемо? На сва ова питања и многа друга одговорили смо и пуно тога новог научили и видели на интернету: како изгледа дрво јабуке кроз сва четири годишња доба, које су сличности и разлике, а онда смо га и нацртали, свако на свој начин. 
Пролећне часове српског језика обогатиле су нам и посете једне маме, једне велике другарице и једне ветеранке! Дружили смо се, певали, рецитовали и направили једног зеку!

А шта раде велики ђаци? Они пролеће осећају срцем!

Настављамо са традицијом освајања награда на ликовно литерарним конкурсима! Овај пут побеђују стихови на тему ЉУБАВ!

Како деца доживљавају прву љубав у својим песмицама којима су се представили на Другом литерарном конкурсу »Лепо је волети« у организацији Дечјег културног центра из Београда описали су Тијана Милошевић (9 год.) и Зоран Орешчанин (11,5 год.) уз велику подршку својих ментора, наставница српског језика у оквиру школе српског језика коју већ шест година финансијски подржава Канцеларија за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Р Србије, али и њихових родитеља који се труде да сачувају матерњи језик далеко од матице. 

Прво место у категорији ученика 6. разреда освојио је наш другар Зоран Орешчанин!

Друго место у категорији 4.разреда освојила је Тијана Милошевић.

Не можемо заборавити ни родитеље наших ђака који нас подржавају у раду јер је и њихов значај у постизању ових награда велики! Зато честитамо и вама, поштовани родитељи, и надамо се да ћемо уз вашу подршку наставити са успешним радом и у будућности!

Надамо се да ће и у будућности наставити да стварају на матерњем језику и сачувају га од заборава преносећи љубав према културној баштини и наслеђу својих предака.

Уживајте у награђеним песмицама:

Прва љубав

Волим те, пуно те волим,
и никад те нећу заборавити.
Ти си моја љубав
коју нико неће никад разумети.
Драг си ми,
јер доносиш сунце у мој дан.
Сачињен си од љубави и звезда.
Уселио си се у моју машту,
као цвет у цветну башту.

Тијана Милошевић, 9,5 год

Друга награда на литерарном конкурсу "Лепо је волети" у категорији ученика четвртих разреда

ЉУБАВ

КАД ЉУБАВ ПОЧНЕ ДА ЦВЕТА, 
ТО ЈЕ НЕГДЕ ОКО ПУБЕРТЕТА,
ГУШИ НАС ТАЈ ЦВЕТНИ ПРАХ,
ЈЕР СЕ ЗАЉУБИМО У ЈЕДАН ДАХ.
И ОНДА МУКЕ НАСТАЈУ МНОГЕ, 
А НАЈВЕЋЕ СУ ОКО ШКОЛЕ.
НЕ МОЖЕ ДА СЕ УЧИ И ПИШЕ,
ЗБОГ ЉУБАВИ НЕ МОЖЕ ДА СЕ ДИШЕ.
ЗА НЕДЕЉУ ДАНА ПРОЂЕ ЉУБАВ, 
ХОЋУ ДА СКОЧИМ У ХЛАДНИ ДУНАВ,
ДА ГЛАВУ РАЗБИСТРИМ СВОЈУ 
И ПОКУШАМ ДОБИТИ ПЕТИЦУ КОЈУ.

Зоран Орешчанин, 11,5 год.

 Slike:

Objava: 2. 2. 2016

Radovi dece iz škole srpskog jezika

Nikola Zrnić, 7 godina, AKUD Kolo, Kopar

 Tijana Milišović, 10 godina, AKUD Kolo, Kopar

Tijana Sedlarević, 6 godina, AKUD Kolo, Kopar

 Timotej Stojadinović. 8 godina, AKUD Kolo, Kopar

Aleksandar Milišević, 4.5 godina, AKUD Kolo, Kopar

Andrea Jarić, 8 godina, AKUD Kolo, Kopar

Lara Milivojević, 7 godina, AKUD Kolo, Kopar

Maja Brožič, 10 godina, AKUD Kolo, Kopar

Maruša Kuzmanović, 11 godina, AKUD Kolo, Kopar

Objava: 8. 10. 2015

Stih po stih, pesmica

Svaki naš čas na radionicama srpskog jezika u Kopru, u okviru AKUD Kolo, je poseban i

zanimljiv. Ovaj put su nam se pridružile čak i jedna mama pa i članica društva iz veteranske

folklorne grupe, ljubiteljke poezije, jer je današnji čas bio posvećen upravo poeziji i stihu. U

pomoć smo pozvali, koga drugog nego pesnikinju, Mirjanu Jerotić, koja u Kopru (R

Slovenija) živi više od 10 godina i skoro čitavo to vreme pretače svoje misli, osećanja i

doživljaje u poeziju:

“ jer mi postojimo

da rečju gorimo

bliskošću naših svetova

mi koji smo beli orlovi-

belim pčelama, koje će doći”,

poručuje nam naša gošća.

Uživali smo u razgovoru sa njom o pesničkom zanatu i malim tajnama koje su neophodne

pri pisanju pesama, u stihu ili ne, i ti saveti će svakako dobro doći nama koji nikada nismo

pisali pesme a ponajviše našem mladom pesniku, Zoranu Oreščaninu (10,5 god), koji se

polako probija u pesničke vode i učestvuje u mnogim konkursima i literarnim izazovima.

Posebno iznenađenje za sve nas su i bili pokloni koje smo dobili od naše gošće: Mirjanina

zbirka pesama Srce na dlanu, sa posebnim dotakom: autogramom!

Svoje utiske o ovoj neobičnoj i veoma inspirativnoj poseti nam prenosi i naša gošća, a mi se

nadamo, da će nam se pridružiti još koji put i doneti nam neki novi stih sa kojim ćemo svi

da poletimo u pesničke visine: ” Kada se desi, da se ostvari želja i svetlost ugleda prva

samostalna knjiga jednog autora, verujete da je to značajan događaj u njegovom

životu. Postoje autori koji ne žele klasične promocije svog rada, ali kada ih pozovu da

deci predstave svoju ljubav uloženu u rad, oni se sa radošću odazovu. I tada nije poenta

i cilj predstaviti samo pomenuto delo, već ukazati naraštajima na značaj pisane reči

koji ne samo u njihovom, već i u životu širih razmera, mora imati svako ko se se nazove

knjigopiscem i knjigovedcem. U prilog tome i sledeći citat, reč Stevana Nemanje

(Stefana Nemanje — oca Simeona (1166-1196)) izgovorene na samrtničkoj postelji,

koje je zapisao njegov najmlađi sin Rastko, Sveti Sava (iz knjige „Zaveštanje Stefana

Nemanje”, pisca Mileta Medića):“ Narod koji nema svoje knjigopisce i knjigovijedce

nema svoje povijesti u prošlosti ni života u budućnosti. Mi smo ponekad bivali

zapisivani tuđom rukom u tuđim knjigama i tuđim pismom. A pero u tuđoj ruci, sine,

opasnije je od mača. Postaćemo narod kad se svojom rukom zapišemo u svojim

knjigama i svojim jezikom i pismom.”

Kako bi iskoristili stečena znanja učiteljica Nada svojim malim kreativcima priprema novi

izazov: sledeći čas pišemo pesmu! Svi! Jer to možemo i hoćemo!

N.Č.

Stefan Mrkajić, 9 godina, AKUD Kolo, Koper, mentor: prof. Nada Čupković

Bakine naočare

Nemalo puta naša je baka

gubila naočare kao svraka.

Naša je baka jako lepa,

a'l bez naočara, к о slepa.

Bez njih ne može nikako,

zato ih nosi svakako.

Da ih nosi silno ljubi,

al ih veoma često gubi.

Mi unuci ih onda tražimo

i posvuda nađemo:

nađemo ih u zamrzivaču,

ispod kreveta, na usisivaču.

Ponekada u mašini za veš,

u rerni, skoro  potpuno reš.

Draga bako, mi dobro znamo

da i dalje biće tako.

Al' svejedno, mi i dalje

volimo te jako.

Зоран Орешчанин, 10,5 година, АКУД Коло, Копар, ментор: проф. Нада Чупковић

СРЕЋА

Питате ме шта је срећа:

то је пријатељство и породица повећа.

Да имаш с ким да се играш

и да се свађаш, ако баш мораш,

да имаш с ким да славиш славу

и Божићну трпезу да немаш малу.

Да се надвикујеш у кући пуној

и причаш деци о прошлости бурној,

а деца да слушају и да се смеше,

каква то трагедија некад беше,

да некад није било пуно ђака,

ко што је нама причала наша бака.

МАМА

Ујутру се пробудим, торта на столу.

Није ми рођендан, није ни слава,

није ни Божић, а ни Свети Сава.

Питам се, шта је, о чему се ради?

А стомак почео да цвили од глади,

сетим се брзо и позовем маму,

поздравим је ко највећу даму.

“Срећан ти рођендан, мајко моја!”

Низ лице јој склизну суза која.

“Хвала ти, сине, срећо моја,

најлепша на свету честитка је твоја.”

ЂАЧКА ЉУБАВ

Рекао сам мами да имам цуру,

а она загалами и направи буру.

»Каква цура, какви бакрачи,

од твоје љубави мени се смрачи.

Држи се школе и школских клупа,

јер тебе ће љубав да направи глупа.

И мани се песме, разних састанака,

то је само сањарење, то је љубав ђачка.«

Не зна мама какве су то муке,

због љубави ове тресу ми се руке.

ТАЈНА ЦАРА ТРОЈАНА

Када неко цара Тројана брије,

не смије ни случајно да му се смије.

Исто тако када га шиша,

мора да буде тиши од миша.

Тајна мора строго да се чува,

не смије около да се мува,

да истина не би на видјело изашла,

јер би га зла судбина снашла.

Objava: 22.01.2014

Literarni konkurs Dečije biblioteke Čika Jova Zmaj iz Beograda

Konkurs: iSTRIPuj svoju priču
Zahvalnica učeniku naših radionica na učešču na literarnom konkursu.

Objava: 22.01.2014

Isečak iz časopisa Politika

Konkurs: prePORUKA u boci
Nagrada za literarni rad Sergej Čupković

Уз вежбе ћириличког писма припремамо пригодне текстове, изабране из уџбеника, буквара и читанки које смо добили од Министарства за дијаспору Републике Србије (крајем 2010. године), дечијих часописа, едукативних игара и аудио-визуелног материјала.Посебан акценат у настави наше школе српског језика намењене најмлађем узрасту (од 6-12 година) су говорне вежбе на задате теме: бајке, годишња доба, осећања, врлине, обичаји, итд. Свака наставна јединица садржи и креативан рад на дату тему у облику израде паноа, ликовног изражавања, лутковног представљања, израда календара, глуме, квиз такмичења и сл. Посебну пажњу поклањамо правилном изражавању, употреби књижевних израза, писању и читању како штампаних тако и писаних слова ћирилице.

Поред стандардних уџбеника рад је обогаћен и дечјим часописима: Мали Политикин забавник (Београд), Бијела пчела (Ријека), Школарац (Београд) и наравно, серијалом креативних књига издавача Креативни центар (Београд).

НАШЕ КРЕАТИВНО-ЕДУКАТИВНЕ РАДИОНИЦЕ СУ ПРЕПОЗНАТЉИВЕ ПРЕМА НАЗИВИМА - УПОЗНАЈТЕ СЕ СА НАМА!

ЗНАМ ЛАТИНИЦУ – УЧИМ ЋИРИЛИЦУ, 2009/2010

Друштво је по први пут у овом делу Словеније реализовало наставу српског језика, обичаја, традиције и културе октобра месеца 2009. године, у трајању од четири месеца. Тадашње радионице су протекле под покровитељством Министарства за културу Републике Словеније. Одзив је био очекиван, a радионице су одржане под стручним вођством професорке Наде Чупковић, етномузиколога Весне Бајић-Стојиљковић (оснивача и председнице друштва) и Данијела Гаврића, задуженог за подручје историје.

ЛЕТИ ПЕСМА ОКО СВЕТА, 2010/2011

Школске 2010./2011. године следи наставак рада креативнo-eдукативних радионица за српски језик под називом, у трајању од четири месеца, које су одржане уз финансијску помоћ Министарства за дијаспору Републике Србије. Радионице смо због интересовања проширили на две групе деце, млађу и старију, у којој смо наставили са учењем матерњег језика, а у коју су се укључила, на наше задовољство, и нова заинтересована деца.

ПРОЛЕЋНЕ РАДИОНИЦЕ, 2011.

Трећа сезона креативно-едукативних радионица је започета у пролеће 2011. године, а обележила их је тема „Пролећа“ и пролећних празника везаних за Ђурђевдан и Ускрс. Радионице су употпуњене и заокружене учешћем деце полазника на годишњем концерту друштва АКУД Коло, организатора радионица, где су у рециталу показали стечена знања из области језика и књижевности.

С КОЛЕНА НА КОЛЕНО, 2012.

Активни рад радионица је обележила четврта сезона, у пролеће и јесен 2012. године преименована у школу српског језика такође под покровитељством Канцеларије за дијаспору и Србе у региону. Карактер – креативни и едукативни – остао је и даље препознатљиви начин рада.

Наша школица српског језика је активна током читаве календарске године па чак када и нема наставе наши ђаци се активно укључују у литерарне и друге конкурсе расписане на подручју Републике Србије. Два таква конкурса ће нашим драгим ђацима остати у посебном сећању, а која је организовала библиотека града Београда–Змај, дечје одељење, где су наши полазници освојили једно треће место (Сергеј Чупковић, за опис књиге о Џерониму Стилтону) и три похвале за учешће на конкурсу Порука у боци (2012.)  и Истрипуј своју причу (2013.). Учесници на конкурсу су у захвалу за учешће од поменуте библиотеке добили и почасне чланске карте и пригодне награде у облику књига, што их је посебно обрадовало.

СВУДА ПОЂИ, КУЋИ ДОЂИ, 2013.

Уз финансијску подршку Канцеларије за дијаспору и Србе у региону Владе Р Србије настављамо са учењем српског језика, традиције и културе. На наше велико задовољство млађа група полазника је богатија новим члановима, ђацима првацима, као и новим члановима академске групе.

O ovoj posebnoj televiziji smo pisali pre tri godine, kada je tek počela sa radom. Od tada do danas je stekla veliku popularnost mladih, a kako ne i bi kada ima tako privlačne i zanimljive teme.
Program Srpske Naučne Televizije, neprofitne televizijske stanice civilnog društva, možete pratiti na IPTV-u Telekoma Srbije, a uskoro i u drugim kablovskim sistemima širom Srbije.
Televizija nudi :
Naučne vesti :
Srpska Naučna Televizija predstavlja Vam potpuno drugačije vesti od onih na koje ste navikli. Svakog dana Naučne vesti informisaće Vas o najnovijim dostignućima iz oblasti nauke, tehnologije, kulture i umetnosti. Gledaocima će se pružiti mogućnost da svakodnevno budu obavešteni o svim relevantnim naučnim i kulturnim događajima iz zemlje i sveta.
Nedeljna doza zdravlja
Emisija posvećena medicini i zdravom životu. Nedeljna doza zdravlja pružiće gledaocima odgovore na brojna pitanja vezana za zdrav način života, prevenciju, kako prepoznati problem i kome se obratiti.
Na kauču
Emisija "Na kauču" uvešće Vas u kompleksan svet pshihologije i psihijatrije. Depresija, bolesti zavisnosti, fobije, muško – ženski odnosi. Ovo su samo neke od tema koje će gledaocima razotkriti i pojasniti najrenomiraniji domaći stručnjaci iz ovih oblasti.
Engedžet
Jedna od najpoznatijih emisija o novim tehnologijama "Engedžet" samo na Srpskoj Naučnoj Televiziji. Emisija "Engedžet" predstaviće Vam najnovije vesti iz sveta novih tehnologija, ekskluzivne intervjue i priloge sa najvećih svetskih sajmova kao i najnovija tehnološka dostignuća iz oblasti mobilne telefonije, programiranja i digitalne industrije.
Naučnik dana

Ko su bili ljudi koji su uticali na razvoj nauke kakvu danas poznajemo? Emisija ''Naučnik dana'' na zanimljiv i edukativan način prikazaće nam život i rad najvećih naučnih umova, koji su ostavili neizbrisiv trag u istoriji nauke.
Kompas

Od nepristupačnih planinskih vrhova do okeanskih dubina, Emisija ''Kompas'' povešće gledaoce na interesantan put oko sveta. Koristeći utemeljene naučne činjenice ali i interesantne podatke, pokušaćemo zajedno da otkrijemo sve tajne naše planete.
Na internet strani ove televizije nalaze se i zanimljivi tekstovi o tome kako su meteori stvorili našu planetu ili o beskontaktnom načinu plaćanja ... hm, pitate se, šta je sad to? Ako malo prošetate ovom stranicom saznaćete i taj podatak.
Neke od emisija koje priprema Srpska naučna televizija, kao što je Panta pita, možete pogledati i na youtube kanalu. Odgovoriće vam na mnoga pitanja, od toga kako i zašto vetar duva, koliko je Zemlja teška, da li biljke osećaju bol, zašto se Mesec vidi pa do odgovora zašto je voda mokra, da li drvo spava, itd.
Uglavnom, kada već klikćemo, onda da kliknemo na pravi link, zar ne? Zato kliknimo na http://www.sntv.rs/, proširimo stečena znanja i saznajmo nešto novo.

Objava 12. 5. 2016

У школи српског језика у оквиру АКУД Коло из Копра веома смо поносни на нашег ђака Зорана Орешчанина који је и ове године, по трећи пут, ушао у финално такмичење 10. Фестивала дечје поезије у Бањалуци. Ова година је била посебна јер је Зоки освојио 3. место у категорији млађих учесника. А како се провео поверио нам је у писму:

„ Од самог сазнања да и ове године идем у Бањалуку на финално такмичење био сам радостан и нестрпљив и само сам понављамо :“ Кад ће, кад ће...“. Било је супер лудо! Мом  тати, који ме је ове године пратио на такмичење, највише се допало што смо ишли у Скупштину а мени све: дочек, соба, дружење, такмичење, па и скеч Игра детектива, који прозива „осумњичене“, тј. нас такмичаре и тражи „малог принца“ ( то је иначе и титула коју ће понети најбољи млади песник на крају такмичења). Било је и доста другара са прошлих сусрета али и поприлично „старијих колега“, како они за себе кажу, међу њима и познати дечји песник Раша Попов о ком ми је мама причала. На том новом познанству и заједничкој слици ми чак мало завиди и моја учитељица из школе српског језика, Нада Чупковић, којој овим путем обећавам да ћу се свим силама потрудити да и идуће године уђем у ново финале и да ми она прави друштво на том дивном дружењу. Посебно ми је драго да су ме из публике подржали и моји рођаци из околине Бањалуке са којима сам након такмичења проживео пет незаборавних дана. „

Нада Чупковић

--------------------------------------------------------------------- 

ЛИТЕРАРНИ РАД ДЕЦЕ ИЗ ШКОЛЕ СРПСКОГ ЈЕЗИКА КОЈИ ЈЕ НА ЛИТЕРАРНО-ЛИКОВНОМ КОНКУРСУ„ У КЊИГАМА СТАНУЈУ ЈУНАЦИ“  БИБЛИОТЕКЕ ЗМАЈ, БЕОГРАД, (2016.) ОСВОЈИО СПЕЦИЈАЛНУ ПОХВАЛУ ЗА ОРИГИНАЛНОСТ: 

ЛЕКСИКОН НЕОБИЧНЕ ЈУНАКИЊЕ

Овај лексикон је посебан. О јунакињи, која се уписала у овај лексикон, још увек није написана књига, али је она толико нестрпљива и једва чека да та књига већ једном буде написана. Надамо се да ће се то ускоро и догодити!

1. Нешто за почетак:

На- но (то значи: ЗДРАВО! А може да значи и Ћао!)

2. Твоје ИМЕ:

Лили Пили Звездана.

3. Ако имаш НАДИМАК, напиши га!

Искра, јер блистам, лепа сам, имам дугу косу, сијам пред људима.

17. Где живиш? (место, насеље, улица и број)

У дворцу, без броја. Одмах ту, иза ћошка.

25. Колико си висок-а и колико имаш килица?

Кад се попнем на прсте висока сам до полице са слаткишима, а тешка као 36 кила перја...или беше олова?

16. Да ли имаш пробушене уши? Ако имаш, какве минђуше носиш?

Немам, а волела бих оне висеће.

77. Колико се често купаш и тушираш?

Купам се суботом и недељом, а туширам сваки дан.... или беше обрнуто??

18. Да ли и шта певаш док се купаш или тушираш?

Да! Погодите шта је ово: лаааа ла ла ла ла лааа лаааааа.....

29. Твоје мане (тврдоглав, лажем, крадем, оговарам, тучем се и сл.)

Лажу да сам смотана!!!!!!!

10. Да ли имаш хоби?

Имам много хобија, али ми и даље није довољно.

30. Око цега се најчешће свађаш са родитељима?

Око њиховог њушкања по мојим тајнама.

13. Твоје врлине (добар, леп, паметан, поштен, добар друг и сл.)

Лепа сам, посебна и доброг срца.

26. Шта би волео-ла да будеш кад одрастеш?

Пилот, јер волим да летим, пуна сам адреналина, а волим и да гледам са висине и да упознам птичји свет.

32. Чега се бојиш?

Ничега, јер сам храбриша и имам моћ, а и нисам више мала... да: и зато што имам брзе рефлексе.

64. Шта је најгоре што си пробао/пробала да једеш или пијеш и више никад нећеш?

Броколи... сав је бљак: сањала сам га неколико пута и смучио ми се; не волим зелену боју, а и распада се кад се кува, па и та фризура му и није баш нека.

83. Питање за власника лексикона.

Како си се сетио овако глупих питања?

29. Када би се са другарима нашао/нашла на пустом острву где нема хране ни воде, кога би првог, а кога задњег појео/појела?

Никога! Укусније су банане и ананас.

55. Када би постојао времеплов у које доба би се вратио/вратила?

У детињство, оно најмање детињство: када те сви мазе, пазе и посвећују ти пуно пажње. А и у школи ти гледају кроз прсте.

57. Где би волео/волела да путујеш?

У Трансилванију! Тамо је гроф Дракула. Еј, гледала сам један филм са њим. Не знам што га се сви боје, мене није страх од њега. Хтела бих да га упознам и да му дам аутограм!

91. Када би офарбао/офарбала косу која би то боја била?

Плава... ууу, како је то добра боја: као небо, као море, као искра мало наранџаста мало плава и као слобода.

100. Имаш нешто да додаш?

Другари, баш ми је драго да сте ме упознали пре него што је књига о мени написана. Ви сте први!

--------------------------------------------------------

А ево и одговор на питање које вам се сигурно мотало по глави док се читали овај лексикон: »Зашто бројеви нису по реду?« Па, овде је СВЕзбрда- здола, а ако имате каква додатна питања, критике или похвале обратите се дежурним кривцима:

Смејалици Црнокосић- у улози Маје Брожич ( 10 год.)

Плавокоси Лепогласић- у улози Маруше Кузмановић (10 год.)

Питалици Радозналић- у улози Тијане Милошевић (9 год.)

Хихитавки Хахахавић- у улози Андрее Јарић (8 год.)

Суперхероју Каратисти- у улози Тимотеја Стојадиновића ( 8 год.)

Или њиховим помоћницама:

Учитељки 1- у улози Александре Андрић (године не смемо да пишемо, више није тако млада)

Учитељки 2- у улози Наде Чупковић (е, тек њене године су права тајна)

А можете их позвати и на познати број: аа22бб33ц45, позивни се није мењао, дакле: мме10!

Objava: 25. 10. 2015

Drugarstvo

Stefan Mrkajić

 (9 god., AKUD Kolo, mentor: prof. Nada Čupković) 

Svako jutro, od kuće do škole,

čeka me moj prijatelj Đole.

Mada sam dečak, ja ipak znam

da prijatelj pravi ne može biti neko

ko nije blizak i odan.

I moj Đole iz osnovne škole dobro zna

da jedna od mojih je najvećih želja

da baš u njemu nađem svog dobrog prijatelja.

Kad imam problem i znam da grešim

moj drugar Đole to najbrže reši.

I kad mama je moja ljuta na mene

pa suze sa lica neće da mi briše

tužan i besan mislim u sebi

»Takav prijatelj se ne nalazi više.«

Ako nekad ode daleko od mene

voleću ga uvek ovako jako,

jer prijatelj se voli samo tako.

Za njegove bolesti pronaćiću lek,

uz njega ću biti zauvek, zauvek.

Objava: 14.2.2014

Objava: 13.02.2014

NOVINARSKA RADIONICA POČELA SA RADOM

Kopar: Sa velikom radošću i iščekivanjem dočekali smo početak novinarske radionice. Na prvom sastanku bila su prisutna dva mlada novinara amatera, članovi AKUD Kolo iz Kopra, koji se iskreno raduju pojačanju ekipe i očekuju da im se pridruže i druga deca. Prvi dan novinarske radionice održan je na Dan kulture u R Sloveniji, 08. 02. 2014., koji je posvećen velikom slovenačkom pesniku, Prešernu. Sastanak smo započeli razgovorom na razne teme: osmišljavanje imena novinarske radionice, šta je to što nam privuče pažnju u novinama kao i o tome šta bismo pisali. Bilo nam je lepo. Za kratko vreme smo puno naučili.

Autori: Tia Marčeta, Sergej Čupković

Draga deco!

Danas je sa radom počela novinarska radionica u sklopu kreativno- edukativnih radionica srpskog jezika i književnosti. Kao i svaka novinska kuća, svaki časopis, tako smo tražili pravo ime i za našu radionicu.. izbor još uvek traje. Ukoliko imate predloge: javite nam se! Možda izaberemo baš vaš predlog! Još uvek nije kasno da nam se pridružite.

A šta smo danas naučili? Pa, evo, saznaćete iz naše prve KRATKE VESTI koju smo danas zajedničkim snagama napisali.

V pripravi ...

Objava: 8.. 10. 2014

CRTEŽi DECA

Tijana Milošević, 7 god.

Aleksandra Mrkajić, 11 god

Objava: 22.1.2014

ХЕРБАРИЈУМ

Ево, пролеће нам је на вратима...природа се буди и зове те да изађеш и уживаш у првим љубичицама, јагорчевини, висибабама!
Забележи ово пролеће не само у свом памћењу, већ и у виду једног „опипљивог доказа“ као што је ХЕРБАРИЈУМ! Обогати га понеком фотографијом занимљивих инсеката, лептирова, необичних цветића и лишћа које си видео шетајући шумом и скупљајући лишће и цвеће за свој хербаријум! Поред слике или цвета који залепиш у свој каталог пролећа. запиши датум када си га залепио, место где си га нашао и његов назив!

Приликом прављења хербаријума имаћеш вишеструку корист:

1.   уживаћеш у свежем ваздуху

2.   о природи која те окружује научићеш из свог искуства много више него што пише у књигама

3.   време проведено у прикупљању материјала је одлична прилика за породично дружење, разговоре и можда један пикник на неком успутном пропланку

Уживај у овој малој „пролећној акцији“ , а уколико желиш да своја искуства и фотографије свог хербаријума поделиш са нама, биће нам јако драго да нам га пошаљеш на познату адресу : This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it..

 

Objava: 22.1.2014

UMETNOST RECIKLAŽE!!!

Kada zarezuješ bojice, ne bacaj otpad jer će ti dobro doći u izradi umetničke slike kao što je ova:


(autor: Sergej Č., 6 god)

Sigurno ćeš imati i druge ideje!

POSTUPAK:

•          izaberi papir u boji
•          otpatke od bojica poređaj po papiru po izboru, napravi razne figure, oblike, likove
•          ako si zadovoljan izgledom svoje umetničke slike uzmi lepak i deo po deo lepi na odabrano mesto
•          svoju sliku dopuni crtežima i detaljima (tačkicama, cvetićima, krivim linijama, kako god se tebi najviše sviđa) bojicama (drvenim, voštanim, flomasterima,...)

i eto, nastala je unikatna slika koju možeš da pokloniš drugu ili drugarici za rođendan, mami za 8. mart, baki za Božić...samo ne zaboravi da je staviš u ram!

Objava: 22.1.2014

ŠUMSKA UMETNOST

Sigurno voliš da šetaš šumom i sakupljaš grančice, žireve, šišarke i ostale šumske »proizvode«. Ako samo malo uključiš maštu te tako obične grančice povezane rafijom mogu da ukrase recimo nekakav stari ram, još ako ga obojiš omiljenom bojom daće mu pravi umetnički izgled.

POSTUPAK:

•         Sakupi grančice iste veličine, poveži ih rafijom, dobro zaveži da ne spadnu sa rama
•          povezane grančice zalepi lepkom za drvo na ram
•          isti lepak upotrebi da pričvrstiš žireve ili čašice od žireva
  
  

uživaj u stvaranju nove, samo tvoje, umetnosti!

Objava: 22.1.2014

Dosada nije bauk!

Deci ne treba zabraniti da im bude dosadno, čak naprotiv: uvek im treba ostaviti malo prostora za dosadu, jer se iz svake dosade, dosadice, dosadičice rodi jedna kreativna ideja, idejica, idejičica! :)

Šta mislite, da bi se Arhimedu rodio zakon o količini istisnjene tečnosti da je sedeo i razmišljao? Ma, ni slučajno...bilo mu je dosadno, pa se setio da je mogao da se okupa, pa se onda bućnuo u punu kadu vode i voda je poletela na sve strane!
E, onda se on zapitao: »Gle, čuda! Otkud toliko vode da izađe? I zašto? Hm?«
Stavio je prst na čelo, legao u kadu (da mu se voda ne ohladi, naravno) i u toj toploj vodi razmišljao i razmišljao, uzeo papir i olovku i sve zabeležio.
I tada je shvatio: »telo potopljeno u tečnost biva lakše za koliko iznosi težina istisnute tečnosti« i tako je nastao poznati zakon hidrostatike (i aerostatike).

Ili na primer Njutn…bilo čoveku dosadno, šetao, umorio se pa seo ispod jedne jabuke, malo zadremao a sa grane mu na glavu padne jabuka...prvo je,naravno, bio besan na jabuku i čvorugu na glavi a onda je mućnuo tom istom glavom i palo mu na pamet:
»Pa, da, sve što je gore mora da padne dole (osim ako laganice ne siđe :) )..a pada zato što ga vuče zemljina sila gravitacije«…
I eto, oni tako ispadoše mnogo mudri, kao nešto puno razmišljali, a u stvari se mnooogo dosađivali.

Tako se i vašem vršnjaku Sergeju rodila ideja za strip priču baš iz dosade!

Zvrrrrrrrrrk

Da li su ti nekada rekli stariji da si pravi zvrk? Znaš li šta to znači? To znači da si brz, radoznao, da se ne smiruješ baš kao zvrk ili čigra. I baš kao čigra vrte se informacije na internet strani informativno edukativnog internet centra za decu Zvrk http://www.zvrk.co.rs/ . ZVRK je nevladina neprofitna organizacija registrovana 2003.-e godine u tadašnjem Saveznom ministarstvu nacionalnih i etničkih zajednica.

U okviru ovog sajta sigurno će svako od vas naći nešto zanimljivo, kao što je 16minutni film o džinovima Patagonije, tj. dinosaurusima, ili nešto kreativno kao što su slatki recepti iz “kobajagi kulinarskih čarolija” dece kuvara, ili možda malo zanimljive matematike, fizike, hemije, istorije, male škole stranih jezika... a možda volite da bojite? Nećete ostati “praznih šaka”, jer ovaj sajt nudi veliki izbor raznih bojanki.

Sajt ne bi bio sajt ako ne bi ponudio i mogućnost chat-a, pričaonice, sa drugarima Zvrkićima.
Pored zanimljivosti za decu na ovom sajtu naćiće i vaši roditelji informacije za svoje nedoumice u ishrani, vaspitanju  slično.

Za obožavaoce strip- junaka kao što je Denis napast, Kromanjonci, Hogar Strašni, Kalimero i dr. su se autori stranice potrudili da i tu malu radoznalost ispune stripovima poznatih junaka.

A možda voliš kviz pitanja? Odlično! Ovde ćeš naći i kvizove iz različitih oblasti: nauka, čovek, priroda, gramatika, matematika, jezici, sport,naša planeta, kultura, itd. Pa i ako daš neki pogrešan odgovor, ništa strašno, naučićeš nešto novo!

 O opasnostima koje vrebaju na internetu i o lepom ponašanju u upotrebi ovog medija smo već nekoliko puta govorili u ranijim brojevima, ali nije naodmet da se lekcija ponovi, tako što ćete posetiti linkove date na Zvrk-u a koje se tiču ove teme.

Verujem da ćete uživati putovanjem po ovom sajtu i pri tom naučiti mnogo toga novog.