Objava 9. 10. 2015
Zvrrrrrrrrrrk
Da li su ti nekada rekli stariji da si pravi zvrk? Znaš li šta to znači? To znači da si brz, radoznao, da se ne smiruješ baš kao zvrk ili čigra. I baš kao čigra vrte se informacije na internet strani informativno edukativnog internet centra za decu Zvrk http://www.zvrk.co.rs/ . ZVRK je nevladina neprofitna organizacija registrovana 2003.-e godine u tadašnjem Saveznom ministarstvu nacionalnih i etničkih zajednica.
U okviru ovog sajta sigurno će svako od vas naći nešto zanimljivo, kao što je 16minutni film o džinovima Patagonije, tj. dinosaurusima, ili nešto kreativno kao što su slatki recepti iz “kobajagi kulinarskih čarolija” dece kuvara, ili možda malo zanimljive matematike, fizike, hemije, istorije, male škole stranih jezika... a možda volite da bojite? Nećete ostati “praznih šaka”, jer ovaj sajt nudi veliki izbor raznih bojanki.
Sajt ne bi bio sajt ako ne bi ponudio i mogućnost chat-a, pričaonice, sa drugarima Zvrkićima.
Pored zanimljivosti za decu na ovom sajtu naćiće i vaši roditelji informacije za svoje nedoumice u ishrani, vaspitanju slično.
Za obožavaoce strip- junaka kao što je Denis napast, Kromanjonci, Hogar Strašni, Kalimero i dr. su se autori stranice potrudili da i tu malu radoznalost ispune stripovima poznatih junaka.
A možda voliš kviz pitanja? Odlično! Ovde ćeš naći i kvizove iz različitih oblasti: nauka, čovek, priroda, gramatika, matematika, jezici, sport,naša planeta, kultura, itd. Pa i ako daš neki pogrešan odgovor, ništa strašno, naučićeš nešto novo!
O opasnostima koje vrebaju na internetu i o lepom ponašanju u upotrebi ovog medija smo već nekoliko puta govorili u ranijim brojevima, ali nije naodmet da se lekcija ponovi, tako što ćete posetiti linkove date na Zvrk-u a koje se tiču ove teme.
Verujem da ćete uživati putovanjem po ovom sajtu i pri tom naučiti mnogo toga novog.
Objava: 9. 10. 2015
Srpska naučna televizija
O ovoj posebnoj televiziji smo pisali pre tri godine, kada je tek počela sa radom. Od tada do danas je stekla veliku popularnost mladih, a kako ne i bi kada ima tako privlačne i zanimljive teme.
Program Srpske Naučne Televizije, neprofitne televizijske stanice civilnog društva, možete pratiti na IPTV-u Telekoma Srbije, a uskoro i u drugim kablovskim sistemima širom Srbije.
Televizija nudi :
Naučne vesti :
Srpska Naučna Televizija predstavlja Vam potpuno drugačije vesti od onih na koje ste navikli. Svakog dana Naučne vesti informisaće Vas o najnovijim dostignućima iz oblasti nauke, tehnologije, kulture i umetnosti. Gledaocima će se pružiti mogućnost da svakodnevno budu obavešteni o svim relevantnim naučnim i kulturnim događajima iz zemlje i sveta.
Nedeljna doza zdravlja
Emisija posvećena medicini i zdravom životu. Nedeljna doza zdravlja pružiće gledaocima odgovore na brojna pitanja vezana za zdrav način života, prevenciju, kako prepoznati problem i kome se obratiti.
Na kauču
Emisija "Na kauču" uvešće Vas u kompleksan svet pshihologije i psihijatrije. Depresija, bolesti zavisnosti, fobije, muško – ženski odnosi. Ovo su samo neke od tema koje će gledaocima razotkriti i pojasniti najrenomiraniji domaći stručnjaci iz ovih oblasti.
Engedžet
Jedna od najpoznatijih emisija o novim tehnologijama "Engedžet" samo na Srpskoj Naučnoj Televiziji. Emisija "Engedžet" predstaviće Vam najnovije vesti iz sveta novih tehnologija, ekskluzivne intervjue i priloge sa najvećih svetskih sajmova kao i najnovija tehnološka dostignuća iz oblasti mobilne telefonije, programiranja i digitalne industrije.
Naučnik dana
Ko su bili ljudi koji su uticali na razvoj nauke kakvu danas poznajemo? Emisija ''Naučnik dana'' na zanimljiv i edukativan način prikazaće nam život i rad najvećih naučnih umova, koji su ostavili neizbrisiv trag u istoriji nauke.
Kompas
Od nepristupačnih planinskih vrhova do okeanskih dubina, Emisija ''Kompas'' povešće gledaoce na interesantan put oko sveta. Koristeći utemeljene naučne činjenice ali i interesantne podatke, pokušaćemo zajedno da otkrijemo sve tajne naše planete.
Na internet strani ove televizije nalaze se i zanimljivi tekstovi o tome kako su meteori stvorili našu planetu ili o beskontaktnom načinu plaćanja ... hm, pitate se, šta je sad to? Ako malo prošetate ovom stranicom saznaćete i taj podatak.
Neke od emisija koje priprema Srpska naučna televizija, kao što je Panta pita, možete pogledati i na youtube kanalu. Odgovoriće vam na mnoga pitanja, od toga kako i zašto vetar duva, koliko je Zemlja teška, da li biljke osećaju bol, zašto se Mesec vidi pa do odgovora zašto je voda mokra, da li drvo spava, itd.
Uglavnom, kada već klikćemo, onda da kliknemo na pravi link, zar ne? Zato kliknimo na http://www.sntv.rs/, proširimo stečena znanja i saznajmo nešto novo.
Оbjava: 20.12.2014
Da li znaš, da li znaš, odgovore da mi daš?
A na koje pitanje, pitate se sada...hm, pa pitanja je mnogo, a najzanimljivije su narodne pitalice. Da li znate neku od njih? Na strani dečjeg sajta ZVRK
http://www.zvrk.rs/price/zagonetke/zagonetke.htm naćićete puno takvih pitalica. Na vašu sreću: tu su i odgovori.
Imam i ja jedno pitanje za vas. Da li znate, vi moje pametne glavice, ko je sve te pitalice sakupio i za vas ih zapisao, da se sačuvaju od zaborava i prenose s kolena na koleno? Hm... čekam! Aha, evo, znala sam da znate. Možda ima neko ko ne zna i za takve ćemo napisati odgovor, ako se slažete. Naravno, bio je to Vuk Stefanović Karadžić, veliki reformator srpskog jezika koji je čitav svoj život posvetio istraživanjima narodnog jezika i zapisivanjem narodnih umotvorina: zagonetki, poslovica, bajki itd. O Vukovom doprinosu možete pročitati na http://www.antikvarne-knjige.com/vuk-karadzic-biografija kao i na » sveznajućoj« Wikipediji.
Nekoliko narodnih pripovedaka možete pročitati i na internet strani Učiteljskog fakulteta Univerziteta u Beogradu http://www.ask.rs/Default.aspx .
Eto, sada više nema razloga da vam roditelji dosađuju kako samo »visite« na računaru igrajući igrice, jer preko ovog modernog medija može i puno da se nauči, otkriju novi svetovi i pojave a i pročita zanimljivo štivo. Pa, uživajte u čitanju pripovedaka!
Objava: 20.10.2014
NEMA ŠTA NEMA
DA LI ZNAŠ...
- da se deca nasmeju oko 400 puta na dan, dok se odrasli u proseku samo 15 puta dnevno?
- da deca rastu brže u proleće, nego u bilo koje drugo godišnje doba?
da je nemoguće poljubiti vlastiti lakat?
- da je Coca-Cola originalno bila zelene boje?
E, pa svašta, reći ćeš… a kada pogledaš sajt „Lukin portal za decu i obitelj „http://www.pjesmicezadjecu.com/ naći ćeš još više ovakvih zanimljivosti. I ne samo to, već i mnoge pesmice, pričice, mame će naći recepte svih vrsta, tu su još i kreativne ideje za kišne jesenje dane (sa šemama za izradu kućice, automobila i dr. od papira), ukoliko si žedan i baš ti se pije limunada, naći ćeš tu i recept za pravu domaću limunadu sa medom,mmmmmm…Uskoro će i Božić, pa pokloni... na ovom sajtu ćeš naći ideju kako da napraviš slikovnicu koju možeš pokloniti mlađem bratu, drugu, drugarici. Kada mama peče kolače, sigurno pripremi i malo oraha. Ljuske od oraha sačuvaj i od njih napravi male čamčiće, a kako se to radi pogledaj na Lukinom portalu!
Dobio si ideju da napraviš svoj mali umetnički rad od plastelina. Ali, nemaš plastelin! I šta sad? Pa, ništa strašno… na Lukinom portalu ćeš dobiti „recept“ kako da ga napraviš od brašna! Da, da, od brašna… vrlo jednostavno ali efikasno!
Uskoro imaš rođendan, hvata te panika, kako da zabaviš drugare da bi se o tvom rođendanu pričalo najmanje još godinu dana. Odlične ideje za raznorazne igre iz celog sveta kao i stare igre.
Još mesec dana i evo raspust… super, kažeš, ali u tih mesec dana eto i prvih testova. Sav si napet, pod stresom, koju ocenu ćeš dobiti,boli te glava od brige. Na Lukinom portalu ćeš naći savete kako da se opustiš i sam sebe motivišeš.Dakle, NEMA ŠTA NEMA na tom sajtu.
Objava: 20.10.2014
Ko tebe kamenom ti njega- HLEBOM! :)
Nema lepšeg nedeljnog jutra nego kada mama ispeče hleb pa nam se njegov miomiris uvuče u sobu, pod ćebe i domami do kuhinje! Mmmmmm ...
A da li ste se zapitali kako, kada i zašto je nastao hleb?? Ko je izmislio tu tako dragocenu hranu bez koje ne možemo da zamislimo ni jedan obrok?
Priča počinje davno, jako jako davno, kažu još pre 30.000 godina, kada su naši predaci jeli nešto slično hlebu napravljenom od skrobnog taloga biljaka. Sa gajenjem žitarica se priča razvija malo bliže našoj predstavi hleba. Ali to još uvek nije bilo to. Tek sa Egipćanima priča dobija konačan izgled u obliku tvrdih kolačića od brašna i vode kojima su kasnije dodali fermentisan med i eto čuda: hleb je narastao i postao mnogo ukusniji. Ali, priči i dalje nema kraja: današnji hleb je skoro kao kolač, nema šta nema u njemu, raznih semena, dodataka i ukus mu je svaki put drugačiji, bolji, puniji pa još uz marmeladu, nutelu, med i maslac... uf, bolje da stavim tačku.
Hleb je toliko važan u životu ljudi da je ušao čak i u poslovice:
· „Нема хлеба без мотике!"
- „U ratara crne ruke, a bela pogača."
- „Iz crne zemlje, beo hleb."
- „Zrno po zrno - pogača, kamen po kamen -palača."
- „Dobar kao lebac."
- „Zaraditi parče hleba“ kaže se za samostalno zarađen novac.
- „Trbuhom za kruhom“, kaže se za pečalbu.
- Da hoće „preko hleba pogače“ kaže se za neskromnog čoveka.
Osnovne informacije o nastanku hleba nudi Wikipedia http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%BB%D0%B5%D0%B1 koja na linku http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%BB%D0%B5%D0%B1_%D1%83_%D1%81%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%98_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8 nudi i zanimljivu priču o upotrebi hleba u srednjevekovnoj Srbiji.
Zanimljivo je da Srbi pojedu najviše hleba u Evropi, čak više od 100 kg po osobi. Hleb je inspirisao i slikara Slobodana Jeremića – Jeremije u Pećincima (Srem) da otvori muzej hleba gde su predstavljena razna oruđa za obradu zemlje, naćve za mešenje hleba, furuna za pečenje hleba, itd. Ako vas put nanese u pravcu Vojvodine iskoristite šansu i pogledajte ovaj zaista zanimljiv muzej a do tada malo pogledajte zvanični sajt muzeja http://www.muzejhleba.rs/ .
Muzej hleba Jeremija: slika preuzeta sa zvaničnog sajta opštine Pećinci
Objava: 15.9.2014
Sat napred ili unazad, pitanje je sad?
Svakog poslednjeg vikenda u martu pomeramo sat i prelazimo na letnje računanje vremena ili letnje ukazno vreme,kako se drugačije zove, a onda poslednjeg vikenda oktobra se vraćamo na zimsko računanje vremena. Ovo pitanje je regulisano zakonom u većini evropskih zemalja. A zašto je to tako, sigurno se pitate. Pa eto, cela ideja o uvođenju ukaznog vremena zasnovana je na astronomskoj činjenici da u januaru sunce izlazi oko 8 sati, a zalazi oko 16a u julu, kada je dan duži, sunce izlazi pre 5, a zalazi posle 21 sat. I eto, da ne bismo izgubili dragocenih sat vremena sunca došlo se do zaključka da je pomeranje sata pravo rešenje. Danas na svetu čak 110 od 192 države koristi takozvano letnje ukazno vreme. Ono se ne koristi u Kini, Japanu, Južnoj Koreji, Islandu a od pre kratkog vremena i u Rusiji kao i širom afričkog kontinenta, gde ova mera nikad nije stekla širu popularnost. Nemačka je prva zemlja koja je 1916. zakonski uvela letnje računanje vremena, podstaknuta ratnom potrebom za uštedom uglja. Britanci su ih sledili 1921, a potom i gotovo sve evropske nacije i SAD. Srbija se priključila ovom računanju vremena prvi put 1983. godine.
A kako smo uopšte došli do sata i računanja vremena? E, to je već duga priča koja datira još iz davnih vremena starog Egipta. Satni mehanizam se postepeno razvijao, postajao sve precizniji a razvoj elektronike u 20. veku doveo je do satova bez ikakvog satnog mehanizma. Vreme na ovim satovima merilo se na razne načine, na primer pomoću kvarcnih kristala ili raspadanjem radioaktivnih elemenata. Čak su i mehanički satovi napajani baterijama, čime je navijanje sata postalo suvišno.
Ukoliko vas je tema zainteresovala potražite više podataka na Wikipediji http://sh.wikipedia.org/wiki/Sat_%28predmet%29 a ako vam ni to nije dovoljno posetite Muzej za umjetnost i obrt u Zagrebu gde se između drugih zbirki nalazi i bogata zbirka ručnih, džepnih i kućnih satova. Za male radoznalce koji osećaju potrebu za još više znanja portal Astornomskog magazina http://www.astronomija.co.rs/astronomski-magazin.html gde možete izračunati vreme u drugoj vremenskoj zoni ili se više informisati o tome kako se meri vreme, šta je vremenska zona itd.
Objava: 15.9.2014
Школска година је почела и ускоро ће и први писмени задаци из језика. Оцена ће зависити не само од ваше маштовитости већ и од познавања правописних правила.
Врло често се нађемо у недоумици како се нешто пише: Ићићу или ићи ћу? Не бих или небих? Предходни или претходни? Е, па ако сте и ви дошли некада у такву ситуацију, ево, решења на сајту http://kakosepise.com/dobrodosli/ . Употреба сајта је веома једноставна: унесите реч или израз који желите да проверите. Добићете објашњење како се правилно пише. Уколико у бази не постоји одговор, упит се аутоматски прослеђује лектору који ће одговорити на ваше питање. Дакле, једноставно, зар не?
Знамо да је пас човеков највернији пријатељ, а пас којег ћу вам представити уопште не уједа, не лаје и прави је чаробњак... свашта зна, нарочито на тему правилне употребе језика! Сјајно! Увек је ту кад вам затреба. Тај наш „Правопас« највише воли да се дружи са децом, али то не значи да су питања и задаци које је припремио лаки. Напротив! Квиз питања намењена су свима који говоре, пишу и читају српски језик, колико год година имали и где год живели.Увек ћете га наћи на истој адреси http://www.pravopas.rs/ , никада не спаваи само чека на ваш клик. Провериће ваше знање жаргонског језика, општу културу и наравно, правопис.
Дакле, нема више изговора за слабе оцене из правописа! :)
Objava: 15.9.2014
NATIONAL GEOGRAPHIC
Deco, volite li da čitate? A da li volite da čitate zanimljivosti iz sveta životinja, biljaka, da saznate nešto o starim civilizacijama, o načinu života domorodaca u amazonskoj prašumi ili u dalekoj Australiji i još mnogo mnogo mnogo sličnih poučnih i zanimljivih tekstova propraćenih odličnim fotografijama profesionalnih fotografa? Ako ste na barem dva pitanja odgovorili sa DA onda je sledeći link pravi pogodak za vas:
http://www.nationalgeographic.rs.
Možda niste znali ali magazinNational Geographic izlazi već od 19. veka i istim žarom privlači i mlađe i starije zanesenjake celog sveta. Prvi broj na srpskom jeziku izašao je 2006. godine.Za one koji više vole da sede za računarom, na pomenutom linku će naći magazin u elektronskom obliku. Verujem da nećete moći da odolite tekstovima kao što su:
„Pošto smo preživeli „smak sveta“ i mirno uplovili u još jednu zimu, podsećamo se kraja onih od kojih je sve počelo… Civilizacija Maja je propala zbog suše. Mada postoji više raznih teorija o tome kako su Maje, moćni i napredni gospodari Srednje Amerike, izgubili svoju snagu, uticaj i potom iščezli sa istorijske pozornice, većina arheologa se slaže da je manjak vode i resursa presudno ugrozio ovu civilizaciju, šta god da je do toga dovelo….“ ili možda ovaj:
Kako je nastao lik starca sa belom bradom i crvenim ogrtačem koji uoči Nove godine jednako uveseljava decu u svim krajevima sveta?...” aaa, možda vas privuče sledeći naslov:
„Fizičari testiraju da li je univerzum kompjuterska simulacija
Naučnici veruju da je sada moguće proveriti teoriju da čitav univerzum postoji samo kao kompjuterska simulacija, baš kao u filmu…”…znam, znam, ovom tekstu nećete moći da odolite: „ Kako je Rudolf postao irvas crvenog nosa
Medicinsko istraživanje otkrilo je zašto se irvasima nos zacrveni (a razlog nije da bi osvetlili put Deda Mrazu)…...“
A sada brzo da „skoknemo“ na njihov sajt i pročitamo dalje, šta kažete? I ne zaboravite: KADA KLIKĆEMO, KLIKĆEMO BEZBEDNO!!!
Objava: 22.5.2014
Sing, Learn, Draw and Say
Do you speak English? Aha, na ovo pitanje sigurno znate svi da odgovorite. Ali da znate da zapevate neku pesmicu na engleskom i da pri tom nije baš iz redovnog školskog repertoara?Ako ne znate, evo prilike da neku i naučite. I ne samo to na sajtu
http://enjoyenglish.free.fr/english/toddlers/contenu/index.html pored rima i pesmica oni malo mlađi mogu da nauče i druge reči iz engleskog jezika a vezane su za čitanje sata, boje, životinje, brojevi i naravno nezaobilazni engleski alfabet.
Za vas malo starije školarce je jedna zanimljiva stranica http://www.languageguide.org/
za učenje i drugih jezika. Na vama je samo da izaberete željeni jezik I eto, već krećemo sa učenjem nepoznatih reči iz raznorvsnih oblasti: mašta, zabava, automobili,putovanja, igre i igračke, dom, životinjski svet, jelo i piće, ljudsko telo, itd. Sve to lepo možete da vidite, čujete i provežbate putem kviz pitanja. Naravno, sve vežbe su prilagođene tako da možete izabrati od lakšeg do težeg nivoa kviza, od sporije i bržeg načina slušanja.
Poseban problem u učenju stranih jezika su i nepravilni glagoli kojih pa i nije baš tako malo u engleskom jeziku, zato na ovoj strani imate i mogućnost uvežbavanja ovih glagola bez po muke.
http://www.languageguide.org/page/dropdown2.jpg" border="0" height="163" width="183">
See you next time and have a great time! :)
Objava: 22.5.2014
Gospodin koji mrzi decu
O gospodinu Krezi ste sigurno već nešto čuli, možda ste čak i pročitali neku knjigu. Ako niste onda požurite, ne znate šta propuštate! Malo je ljudi koji će reći da mrze decu, ali eto, nađu se i takvi. Jedan od njih je upravo on- gospodin Kreza (ili kako mu je pravo ime na engleskom Mr. Gum). Ne samo da mrzi decu, on mrzi i životinje i zabavu pa čak i kuvani kukuruz!Sakupi malo hrabrosti i pročitaj avanturu o gospodinu Krezi i goblinima, popni se na Goblin- goru sa glavnim junacima Petkom i Poli, tamo ćeš sresti vile, veštice, trolove... tri knjige su prevedene na srpski jezik a oni koji su ih pročitali jedva čekaju na prevod ostalih. Ono po čemu su ove knjige prepoznatljive je jezik kojim su pisane i fantastične ilustracije prema kojima ni oni malo stariji ne ostaju ravnodušni.
Topla preporuka je da posetite zvaničnu web stranicu autora ove fantastične edicije dečjih knjiga Endija Stentona http://www.mrgum.co.uk/author.htm , proverite koliko poznajete sadržaj knjiga kroz zanimljiva kviz pitanja, pročitate članke iz dnevnog časopisa grada Lamonik Bibera u kom žive naši junaci, možda postavite pitanje autoru koji je isto tako zanimljiv kao i njegovi junaci ili čak pošaljete svoj kreativni rad na temu gospodina Kreze.
I uvek pazite: kada klikćete, klikćite bezbedno! Želim vam puno smeha uz gospodina Krezu i Poli!
Objava: 22.1.2014
ДИНОСАУРУСИ
Желиш ли сазнати нешто о томе када су се појавили , где су живели и чиме су се хранили диносауруси или те занима прича о смаку света од пре 65 милиона година, о томе шта је доба јуре, кад је трајало и шта је то терцијар? Погледај неке од интересантних сајтова на којима ћеш сигурно наћи све информације о диносаурусима!
http://www.astronomija.co.yu/suncsist/planete/zemlja/dinosaurusi/dinosaurusi.htm
Ако волиш да бојиш диносаурусе, а и друге занимљиве теме су зступљене, онда је овај сајт као наручен за тебе ; Ако би радо да бојиш различите врсте диносауруса или да скинеш позадину за радну површину свог рачунара ступи на:
http://www.bojanke.com/dinosaurusi.htm
Objava: 22.1.2014
Антологија српске књижевности
Ако желиш ли да се упознаш са делима српских књижевника, препоручујем ти сајт Учитељског факултета из Београда, који у дигиталном облику приказује значајнија дела српске књижевности Антологија српске књижевности. Сајт је припремљен са циљем да се заинтересованим читаоцима широм света учине лако доступним капитална дела српске књижевности. Ова дигитализована библиотека бесплатно је доступна свим грађанима у Републици Србији и иностранству, и у функцији је промоције књижевних и културних добара.
Objava: 22.1.2014
Pozdrav tebi mali web-radoznalče!
Računali smo na tvoju radoznalost i čekali tvoj prvi “klik”!
I evo nas, da zajedno ispunimo vreme učeći i zabavljajući se putem interneta!
Kao što znaš, internet je velika enciklopedija znanja ali i opasnosti!
I zato kada “klikćeš” neka onda to bude bezbedno! Da svaki tvoj “klik” bude onaj pravi pročitaj upozorenja koja nudi sajt Ministarstva za telekomunikacije i informaciono društvo:
http://www.kliknibezbedno.rs/
Na ovom sajtu naći ćeš iscrpne informacije, korisne kako za tebe tako i za tvoje roditelje, sva važna upozorenja o bon-tonu na internetu, ponuđeni su ti i antivirusni softveri kao i sva pravila bezbednog “klika”.
E, ako si sve lepo pročitao onda možemo da zaronimo u ovu bazu znanja i informacija zvanu “internet”!
Za radoznale glavice željne znanja preporučujem:
http://www.zupca.net/index.asp
“Župcina” stranica je namenjena deci, otprilike tvog uzrasta! Znači, negde do 15 godine. I da znaš, zabranjena je za odrasle! Odrasli je mogu posetiti samo u tvom prisustvu i uz tvoju dozvolu! U “Župci” kažu da, hajde -de , mogu ponekad malo i da “zavire” u njene ćoškove da bi videli šta se tu dešava i šta sve lepo propuštaju, samo zato što su se potrudili da tako brzo porastu! Putujući sa Evom ćeš saznati mnogo toga o Sloveniji, možeš proputovati po slovenačkoj gramatici, proveriti svoja znanja iz jezika, pročitati priče, odštampati raspored časova i još mnogo toga zanimljivog videti u kuhinji veštičice Avše!
http://www.origami-club.com/en/
A voliš i da praviš figurice od papira, jel da? I prilično si vešt u tome? Ako i nisi, ništa strašno, pomoćiće ti upravo ovaj sajt da savladaš ovu japansku umetnost. Kreni od jednostavnih figurica (Easy face), a dijagrami i animacije, koji su ti ponuđeni na ovom sajtu sigurno će ti olakšati posao! I samo hrabro...
http://bijelapcela.com/
„ Svako je od nas bela pčela, jer je prema srpskom narodnom verovanju bela pčela čukun unuk. Čovek koji ima bele pčele sretan je i bogat. Da se baštini bogatstvo vlastitog naroda i ne zaboreve preci i koreni, pokrenut je dečji list „Bijela pčela“.
Prvi je broj izašao u septembru 1994. godine.”
Evo, dragi radoznalče i preporuka za jedan časopis za svu decu uzrasta od 6-16 godina. U arhivi časopisa ćeš naći i poslednja četiri broja, u okviru kojih ćeš saznati nešto o umetnosti, istoriji, srpskoj kulturi , tradiciji i običajima, pročitati poneku lepu pesmu ili priču i zabaviti se uz strip Čipka i Zuzuka! Uživaj čitajući!