Azbuka i ćirilica
Evropski narodi koriste danas tri vrste pisama: grčki alfabet, latinicu i ćirilicu. Sva tri pisma imaju sastavljen naziv od naziva prva tri slova pa tako i azbuka od: AZ i BUKI.
Sam naziv ćirilica je nastao po imenu tvorca slovenske pismenosti Konstantina Solunskog, poznatijeg kao Sv. Ćiril. On je sa bratom Metodijem u 9. veku širio pismenost među Slovenima. U tim davnim vremenima je ćirilica proširena i dopunjena grčkim alfabetom i glagoljicom.
Srpska ćirilica je različita od ostalih ćiriličnih pisama po broju slova i ustrojstvu: 30 slova, gde svakom slovu odgovara jedan glas, ali i po upotrebi slova: љ, њ, ј, ћ, ђ и џ.
Poseban značaj za razvoj srpskog jezika i pravopisa ima reformator Vuk Stefanović Karadžić, koji je ustrajnim radom i trudom postavio narodni jezik na isti pijadestal sa književnim jezikom. Njegova reforma se ogleda još i u pojednostavljenju ćiriličke grafije, gde je izbacio trinaest suvišnih slova i za potrebe srpskog jezika stvorio sedam novih slova: ђ, ј, љ, њ, џ, х, ћ. Osnovno načelo u radu mu je bilo: jedan glas- jedno slovo! Još jedno veoma važno načelo je vodilo Vuka u procesu pojednostavljivanja srpskog pravopisa, a to je nama znano pravilo: PIŠI KAO ŠTO GOVORIŠ - ČITAJ KAO ŠTO JE NAPISANO !
799 x 1024 – 92 KB - jpg - i228.photobucket.com/.../skolabrisel/azbuka-.jpg
Slike so lahko avtorsko zaščitene