Objava: 4. 4. 2016
Шта се ради у школи српског у оквиру АКУД?? Открићемо вам тајну:
Све мирише, дише и цвркуће око нас, зато што је пролеће пред вратима. Упознали смо веснике пролећа, најсмешнија нам је реч "висибаба", зашто нема "висидеде" или "виситетке", да ли сте се запитали? Ми јесмо!!! Па кад смо већ код пролећа и висибабе ред је и да научимо песмицу о висибаби. Да ли је и ви знате? Ако не знате, научите је, није тешка:
» Висибабаба мала, звонити је стала,
Цин цин цин, дон дон,дон,
Чујте мали звон.
Мала птица шева, весело нам пева,
Фрилули, фрилулу, пролеће је ту.«
Пролеће је тако весело, шарено и миришљаво и мислимо да ћемо још неко време да се бавимо њиме!
У другом делу месеца марта наставили смо са темом пролећа. Инспирација су нам биле воћке у цвату. Које боје су цветићи на воћкама у пролеће? Шта расте на дрвету? Које воће волимо највише да једемо? На сва ова питања и многа друга одговорили смо и пуно тога новог научили и видели на интернету: како изгледа дрво јабуке кроз сва четири годишња доба, које су сличности и разлике, а онда смо га и нацртали, свако на свој начин.
Пролећне часове српског језика обогатиле су нам и посете једне маме, једне велике другарице и једне ветеранке! Дружили смо се, певали, рецитовали и направили једног зеку!
А шта раде велики ђаци? Они пролеће осећају срцем!
Настављамо са традицијом освајања награда на ликовно литерарним конкурсима! Овај пут побеђују стихови на тему ЉУБАВ!
Како деца доживљавају прву љубав у својим песмицама којима су се представили на Другом литерарном конкурсу »Лепо је волети« у организацији Дечјег културног центра из Београда описали су Тијана Милошевић (9 год.) и Зоран Орешчанин (11,5 год.) уз велику подршку својих ментора, наставница српског језика у оквиру школе српског језика коју већ шест година финансијски подржава Канцеларија за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Р Србије, али и њихових родитеља који се труде да сачувају матерњи језик далеко од матице.
Прво место у категорији ученика 6. разреда освојио је наш другар Зоран Орешчанин!
Друго место у категорији 4.разреда освојила је Тијана Милошевић.
Не можемо заборавити ни родитеље наших ђака који нас подржавају у раду јер је и њихов значај у постизању ових награда велики! Зато честитамо и вама, поштовани родитељи, и надамо се да ћемо уз вашу подршку наставити са успешним радом и у будућности!
Надамо се да ће и у будућности наставити да стварају на матерњем језику и сачувају га од заборава преносећи љубав према културној баштини и наслеђу својих предака.
Уживајте у награђеним песмицама:
Прва љубав
Волим те, пуно те волим,
и никад те нећу заборавити.
Ти си моја љубав
коју нико неће никад разумети.
Драг си ми,
јер доносиш сунце у мој дан.
Сачињен си од љубави и звезда.
Уселио си се у моју машту,
као цвет у цветну башту.
Тијана Милошевић, 9,5 год
Друга награда на литерарном конкурсу "Лепо је волети" у категорији ученика четвртих разреда
ЉУБАВ
КАД ЉУБАВ ПОЧНЕ ДА ЦВЕТА,
ТО ЈЕ НЕГДЕ ОКО ПУБЕРТЕТА,
ГУШИ НАС ТАЈ ЦВЕТНИ ПРАХ,
ЈЕР СЕ ЗАЉУБИМО У ЈЕДАН ДАХ.
И ОНДА МУКЕ НАСТАЈУ МНОГЕ,
А НАЈВЕЋЕ СУ ОКО ШКОЛЕ.
НЕ МОЖЕ ДА СЕ УЧИ И ПИШЕ,
ЗБОГ ЉУБАВИ НЕ МОЖЕ ДА СЕ ДИШЕ.
ЗА НЕДЕЉУ ДАНА ПРОЂЕ ЉУБАВ,
ХОЋУ ДА СКОЧИМ У ХЛАДНИ ДУНАВ,
ДА ГЛАВУ РАЗБИСТРИМ СВОЈУ
И ПОКУШАМ ДОБИТИ ПЕТИЦУ КОЈУ.
Зоран Орешчанин, 11,5 год.
Slike:
Objava: 2. 2. 2016
Radovi dece iz škole srpskog jezika
Nikola Zrnić, 7 godina, AKUD Kolo, Kopar
Tijana Milišović, 10 godina, AKUD Kolo, Kopar
Tijana Sedlarević, 6 godina, AKUD Kolo, Kopar
Timotej Stojadinović. 8 godina, AKUD Kolo, Kopar
Aleksandar Milišević, 4.5 godina, AKUD Kolo, Kopar
Andrea Jarić, 8 godina, AKUD Kolo, Kopar
Lara Milivojević, 7 godina, AKUD Kolo, Kopar
Maja Brožič, 10 godina, AKUD Kolo, Kopar
Maruša Kuzmanović, 11 godina, AKUD Kolo, Kopar
Objava: 8. 10. 2015
Stih po stih, pesmica
Svaki naš čas na radionicama srpskog jezika u Kopru, u okviru AKUD Kolo, je poseban i
zanimljiv. Ovaj put su nam se pridružile čak i jedna mama pa i članica društva iz veteranske
folklorne grupe, ljubiteljke poezije, jer je današnji čas bio posvećen upravo poeziji i stihu. U
pomoć smo pozvali, koga drugog nego pesnikinju, Mirjanu Jerotić, koja u Kopru (R
Slovenija) živi više od 10 godina i skoro čitavo to vreme pretače svoje misli, osećanja i
doživljaje u poeziju:
“ jer mi postojimo
da rečju gorimo
bliskošću naših svetova
mi koji smo beli orlovi-
belim pčelama, koje će doći”,
poručuje nam naša gošća.
Uživali smo u razgovoru sa njom o pesničkom zanatu i malim tajnama koje su neophodne
pri pisanju pesama, u stihu ili ne, i ti saveti će svakako dobro doći nama koji nikada nismo
pisali pesme a ponajviše našem mladom pesniku, Zoranu Oreščaninu (10,5 god), koji se
polako probija u pesničke vode i učestvuje u mnogim konkursima i literarnim izazovima.
Posebno iznenađenje za sve nas su i bili pokloni koje smo dobili od naše gošće: Mirjanina
zbirka pesama Srce na dlanu, sa posebnim dotakom: autogramom!
Svoje utiske o ovoj neobičnoj i veoma inspirativnoj poseti nam prenosi i naša gošća, a mi se
nadamo, da će nam se pridružiti još koji put i doneti nam neki novi stih sa kojim ćemo svi
da poletimo u pesničke visine: ” Kada se desi, da se ostvari želja i svetlost ugleda prva
samostalna knjiga jednog autora, verujete da je to značajan događaj u njegovom
životu. Postoje autori koji ne žele klasične promocije svog rada, ali kada ih pozovu da
deci predstave svoju ljubav uloženu u rad, oni se sa radošću odazovu. I tada nije poenta
i cilj predstaviti samo pomenuto delo, već ukazati naraštajima na značaj pisane reči
koji ne samo u njihovom, već i u životu širih razmera, mora imati svako ko se se nazove
knjigopiscem i knjigovedcem. U prilog tome i sledeći citat, reč Stevana Nemanje
(Stefana Nemanje — oca Simeona (1166-1196)) izgovorene na samrtničkoj postelji,
koje je zapisao njegov najmlađi sin Rastko, Sveti Sava (iz knjige „Zaveštanje Stefana
Nemanje”, pisca Mileta Medića):“ Narod koji nema svoje knjigopisce i knjigovijedce
nema svoje povijesti u prošlosti ni života u budućnosti. Mi smo ponekad bivali
zapisivani tuđom rukom u tuđim knjigama i tuđim pismom. A pero u tuđoj ruci, sine,
opasnije je od mača. Postaćemo narod kad se svojom rukom zapišemo u svojim
knjigama i svojim jezikom i pismom.”
Kako bi iskoristili stečena znanja učiteljica Nada svojim malim kreativcima priprema novi
izazov: sledeći čas pišemo pesmu! Svi! Jer to možemo i hoćemo!
N.Č.
Stefan Mrkajić, 9 godina, AKUD Kolo, Koper, mentor: prof. Nada Čupković
Bakine naočare
Nemalo puta naša je baka
gubila naočare kao svraka.
Naša je baka jako lepa,
a'l bez naočara, к о slepa.
Bez njih ne može nikako,
zato ih nosi svakako.
Da ih nosi silno ljubi,
al ih veoma često gubi.
Mi unuci ih onda tražimo
i posvuda nađemo:
nađemo ih u zamrzivaču,
ispod kreveta, na usisivaču.
Ponekada u mašini za veš,
u rerni, skoro potpuno reš.
Draga bako, mi dobro znamo
da i dalje biće tako.
Al' svejedno, mi i dalje
volimo te jako.
Зоран Орешчанин, 10,5 година, АКУД Коло, Копар, ментор: проф. Нада Чупковић
СРЕЋА
Питате ме шта је срећа:
то је пријатељство и породица повећа.
Да имаш с ким да се играш
и да се свађаш, ако баш мораш,
да имаш с ким да славиш славу
и Божићну трпезу да немаш малу.
Да се надвикујеш у кући пуној
и причаш деци о прошлости бурној,
а деца да слушају и да се смеше,
каква то трагедија некад беше,
да некад није било пуно ђака,
ко што је нама причала наша бака.
МАМА
Ујутру се пробудим, торта на столу.
Није ми рођендан, није ни слава,
није ни Божић, а ни Свети Сава.
Питам се, шта је, о чему се ради?
А стомак почео да цвили од глади,
сетим се брзо и позовем маму,
поздравим је ко највећу даму.
“Срећан ти рођендан, мајко моја!”
Низ лице јој склизну суза која.
“Хвала ти, сине, срећо моја,
најлепша на свету честитка је твоја.”
ЂАЧКА ЉУБАВ
Рекао сам мами да имам цуру,
а она загалами и направи буру.
»Каква цура, какви бакрачи,
од твоје љубави мени се смрачи.
Држи се школе и школских клупа,
јер тебе ће љубав да направи глупа.
И мани се песме, разних састанака,
то је само сањарење, то је љубав ђачка.«
Не зна мама какве су то муке,
због љубави ове тресу ми се руке.
ТАЈНА ЦАРА ТРОЈАНА
Када неко цара Тројана брије,
не смије ни случајно да му се смије.
Исто тако када га шиша,
мора да буде тиши од миша.
Тајна мора строго да се чува,
не смије около да се мува,
да истина не би на видјело изашла,
јер би га зла судбина снашла.
Objava: 22.01.2014
Literarni konkurs Dečije biblioteke Čika Jova Zmaj iz Beograda
Konkurs: iSTRIPuj svoju priču
Zahvalnica učeniku naših radionica na učešču na literarnom konkursu.
Objava: 22.01.2014
Isečak iz časopisa Politika
Konkurs: prePORUKA u boci
Nagrada za literarni rad Sergej Čupković
Уз вежбе ћириличког писма припремамо пригодне текстове, изабране из уџбеника, буквара и читанки које смо добили од Министарства за дијаспору Републике Србије (крајем 2010. године), дечијих часописа, едукативних игара и аудио-визуелног материјала.Посебан акценат у настави наше школе српског језика намењене најмлађем узрасту (од 6-12 година) су говорне вежбе на задате теме: бајке, годишња доба, осећања, врлине, обичаји, итд. Свака наставна јединица садржи и креативан рад на дату тему у облику израде паноа, ликовног изражавања, лутковног представљања, израда календара, глуме, квиз такмичења и сл. Посебну пажњу поклањамо правилном изражавању, употреби књижевних израза, писању и читању како штампаних тако и писаних слова ћирилице.
Поред стандардних уџбеника рад је обогаћен и дечјим часописима: Мали Политикин забавник (Београд), Бијела пчела (Ријека), Школарац (Београд) и наравно, серијалом креативних књига издавача Креативни центар (Београд).